Šta je Tesla mislio o ljudskoj duši?

Noje cirher cajtung se danas osvrće na predlog „populističkih političara” da premeste urnu sa pepelom Nikole Tesle u hram Svetog Save u Beogradu: „Sekularna Srbija je ogorčena. 'Ostavite Teslu na miru‘, naziv je grupe aktivista koja se bori protiv te inicijative. Prirodno je, kaže srpski patrijarh Irinej, da taj veliki mislilac na 'počiva na najsvetijem mestu srpskog naroda‘. Ali kakav je bio odnos Tesle prema religiji? U jednom intervjuu u kasnom stadijumu života, on je opisao dušu kao zbir svih telesnih funkcija koja se gasi zajedno sa telom. U pojedinim periodima je verovao da je u kontaktu sa vanzemaljcima, i bio je siguran da će pre ili kasnije žene dominirati čovečanstvom. Njegov muzej se čini kao prikladno mesto za velikog pronalazača."

Budućnost koji olakšava integraciju?

Kriza u evrozoni još uvek je odlučujući argument za mnoge stručnjake da potraže posao u bogatoj Nemačkoj. Ali tamo ih čekaju nova iskušenja: birokratske prepreke, predrasude i učenje komplikovanog nemačkog jezika. Istovremeno, Nemačkoj su potrebni imigranti i političari na vlasti to dobro znaju. „U Nemačkoj niko ne sme da se oseća kao stranac" stav je domaćina upravo završene konferencije ministara za integraciju, Norberta Bišofa iz savezne države Saksonija-Anhalt.

Nakon dvodnevnih konsultacija, ministri saveznih država usvojili su dokument sa preko 30 stavki, u kome se savezna nemačka vlada poziva da olakša život imigranata. Između ostalog, traži se lakša procedura za dobijanje dvostrukog državljanstva i prihvatanje većeg broja izbeglica iz Sirije.

Velt: „Pokrajinski ministri se zalažu da se ubrza priznavanje školske spreme doseljenika. Od aprila 2012. stranci imaju pravo da im se 'proveri podjednaka vrednost strane stručne spreme u vezi sa odgovarajućim nemačkim zanimanjem‘. Ali to priznanje je još uvek složeno i traje mesecima. Između aprila 2012. i oktobra 2013. podneseno je 10.989 zahteva, od toga je za 7.980 priznata podjednaka vrednost. Najčešće se prijavljuju lekari, bolničari i zubari iz Rumunije, Rusije, Poljske i Austrije. Po aktuelnim statistikama, 60 odsto novih imigranata stižu iz zemalja EU, mnogi iz Bugarske, Grčke i Rumunije.“

Dolazi najviše obrazovanih

„Još jedan zaključak sa konferencije ministara za integraciju: i potražioci azila i izbeglice trebalo bi da dobiju pristup kursevima nemačkog. Osim toga, Bugari i Rumuni bi trebalo pre svih da učestvuju u kursevima integracije na narodnim univerzitetima ili privatnim školama jezika, koji se mogu naći u gotovo svim nemačkim gradovima zbog ugovora sa saveznim ministarstvom za migracije. Građani Evropske unije već sada mogu da učestvuju u integracionim kursevima, ali bez pravne regulative i bez finansijske pomoći nemačke vlade. 'Tokom našeg razgovora, još jednom smo ustanovili da se u sve pokrajine doseljava pre svega visokokvalifikovana radna snaga iz Rumunije i Bugarske', kaže Bišof. 'I njih valja dobro savetovati o mogućnostima za zaposlenje. Ako nemaju mogućnosti da se zaposle, i to bi trebalo brzo da saznaju.' Siromašni doseljenici iz jugoistočne Evrope trenutno u Nemačkoj dopadaju šaka ljudima koji od njih zarađuju“, piše Velt.

Miteldojče cajtung komentariše da je sve ostalo, uglavnom, na rečima: „Nemačka želi da se predstavi kao otvorena i privlačna u borbi za kvalifikovane radnike. Zbog toga su ministri za integraciju pripremili dokument koji se bavi pre svega 'kulturom dobrodošlice'. Oni pozdravljaju napore savezne vlade o povećanju kvota izbeglica i pozdravljaju inicijativu o kursevima nemačkog, iz koalicionog sporazuma. Ali, dok broj doseljenika raste i dok ministri nastoje da pridobiju strane stručnjake, nije dovoljno kriti se iza maglovitih iskaza nemačke vlade. Treba nam model za budućnost koji olakšava integraciju.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković