Šta je to „agresija“ na neku zemlju?

Stupanjem na snagu Rimskog statuta 1. jula 2002, omogućeno je kažnjavanje za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Počinioci i naredbodavci takvih zločina mogu da budu izvedeni pred Međunarodni krivični sud u Hagu.

Trenutno se sud bavi sa 14 slučajeva – svi ti zločini su se desili na afričkom kontinentu, zbog čega se često sud, posebno od strane Afričke unije, optužuje za jednostranost. Ali to nije tačno, kaže nemački sudija Hans-Peter Kaul.

„Naravno da postoji razlog zašto se prate zločini u Ugandi, Kongu ili u Centralnoj Africi. Te države su nam same dostavile svoje slučajeve. Proces nije pokrenuo Međunarodni krivični sud, već su nam te države rekle: ’Pomozite nam, ne možemo da izađemo na kraj sa obradom zločina’.“

Irak, Kosovo?

Kada se želi utvrditi da li su i u kojoj meri pojedinci odgovorni, onda se uvek razmatraju i eventualni pogrešni postupci jedne države ili njenih suseda. Otuda mnoge zemlje smatraju da se zadire u njihov suverenitet. To se posebno naglašava kada se govori o napadačkim ratovima. Takozvani zločin agresije jeste naveden tokom Osnivačke konferencije u Rimu, ali nije i definisan.

Do sada je dogovoreno sledeće: samo šefovi država ili vojski mogu da budu optuženi – i to samo ako „napadački rat” prekrši povelju UN.

Taj kompromis, iz ugla međunarodnog prava, jeste konzervativna definicija zbog koje samo mali broj slučajeva uopšte ispunjava preduslove za optužnicu. Američka intervencija u Iraku ili angažovanje NATO na Kosovu jesu primeri koji ne spadaju u te slučajeve.

Zločin agresije?

U prestonici Ugande, Kampali, razgovaraće se i o zahtevu Francuske i SAD da najpre Savet bezbednosti UN odluči da li postoji zločin agresije ili ne. „Ima država koje kažu da prvo Savet bezbednosti mora da utvrdi da je država A počinila akt agresije nad državom B. Tek tada Međunarodni krivični sud može da kaže: Individua X,Y,Z u državi A je krivično odgovorna za taj zločin”, kaže ambasador Lihtenštajna pri UN Kristijan Venaveser.

Time bi pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, SAD, Rusija, Kina, Francuska i Engleska, mogle da spreče svaku optužnicu protiv svojih državljana ili saveznika. Nemačka, jedna od 111 potpisnica Rimskog statuta, do sada se protivila takvoj ulozi Saveta bezbednosti. Ali ne i SAD, koje nisu pristupile Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, ali će zato prisustvovati konferenciji u Kampali.

Autori: Ulrike Mast Kiršning / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković