Šta koči BiH na putu ka Šengenu?

Suština nesporazuma u vezi sa ispunjavanjem uslova za približavanje BiH Evropskoj uniji, među kojima su i uslovi za liberalizaciju viznog režima, u stvari je nerešeno pitanje nadležnosti između države i entiteta. Ako Veće ministara BiH u parlamentarnu proceduru uputi usaglašene predloge zakona, velika je verovatnoća da će oni biti usvojeni i u parlamentu.

Međutim, ako u Veću ministara nema saglasnosti oko pojedinih predloga i ako su, primera radi, ministri iz Republike Srpske preglasani, onda zakon, zbog principa entitetskog glasanja, ne može proći ni u Predstavničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine.

Veće ministara do sada je u parlamentarnu proceduru uputilo većinu zakona potrebnih za ispunjavanje uslova za liberalizaciju viznog režima, ali se određenom broju zakonskih predloga protive srpski ministri tvrdeći da oni zadiru u nadležnosti entiteta. Šta se sa takvim predlozima zakona dešava u Parlamentu, ilustruje diskusija Milorada Živkovića.

Političari brinu kako održati postojeće stanje

„Mi iz SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata) smo stava da je na zakone bilo ozbiljnih primedbi i nisam optimista da će biti usvojeni. Nama je Evropa rekla da trebamo uraditi zakone, ali nije rekla kako oni trebaju izgledati“, kazao je Živković na jednoj od sednica Predstavničkog doma državnog Parlamenta.

To je samo jedan od primera blokade evroatlantskih procesa u institucijama Bosne i Hercegovine. „Evropa je rekla koje zakone treba usvojiti, ali nije precizirala kako oni moraju da izgledaju i to je za vladajuću oligarhiju u BiH šansa za održavanje postojećeg stanja u kojem političari primaju izrazito visoke plate i uživaju brojne beneficije, pa i vizne olakšice, dok građani u dugim redovima čekaju ispred ambasada“, kaže u komentaru za Dojče vele predsednik ACIPS-a (Alumni centar za interdisciplinarne postdiplomske studije) Sanel Huskić:

„Zakoni potrebni za liberalizaciju viznog režima ponovo padaju u procedurama, zato što se ti isti vlastodršci opet dele po etničkim linijama. Nema napretka ni u jednoj oblasti. Uprkos poseti Havijera Solane i Džozefa Bajdena, oni i dalje guraju po svome. Veoma brzo će građani izaći na ulice, jer ne ostaje ni jedna druga opcija.“

Drugi primer očigledne opstrukcije evroatlantskih procesa u Bosni i Hercegovini jeste nemogućnost izbora direktora Direkcije za evropske integracije (DEI). Građani BiH već su mesecima taoci spora između vodećih ljudi u Veću ministara koji, zastupajući stranačke interese, preko svojih kandidata žele da ostvare kontrolu nad ključnom pozicijom u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom.

Brisel bi rado razgovarao, ali nema s kim

„Brisel bi rado razgovarao sa BiH o problemima u procesu realizacije uslova iz evropskog partnerstva, ali to želi da učini sa jednom osobom - Direktorom direkcije za evropske integracije“, kaže za Dojče vele bivši šef DEI i aktuelni ambasador BiH pri Evropskoj uniji u Briselu Osman Topčagić:

„Na praktičnom nivou, Brisel je vrlo zainteresovan i zahteva da ima sagovornika u ličnosti novog direktora DEI i ja se nadam, uprkos trenutnoj nemogućnosti da se reši pitanje izbora Komisije za izbor direktora DEI, da će se to ubrzo rešiti.“

Topčagićev umereni optimizam zasnovan je i na porukama iz vrha Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, izrečenih u Sarajevu tokom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena i evropskog izaslanika Havijera Solane. Međutim, samo dan posle posete tih zvaničnika, u Veću ministara propao je još jedan pokušaj da se završi posao oko izbora Komisije koja bi trebalo da predloži delegate za novog direktora DEI.

Autor: Samir Huseinović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković