Šta od pristupa Hrvatske EU očekuju austrijske banke?

Austrijske banke koje posluju u Hrvatskoj velike nade polažu u finansijsku podršku EU, koja bi, pre svega, sanirala hrvatske državne finansije. „Te finansije poslednjih godina nisu u dobrom stanju, a njihovom sanacijom stvorili bi se stabilniji uslovi poslovanja, što bi onda privuklo i strane ulagače. Njih takođe nije bilo dovoljno poslednjih godina“, kaže Martin Štelceneder, analitičar u bečkoj centrali Rajfajzen banke, zadužen za Hrvatsku.

Druga velika nada ove banke jeste novac iz evropskih fondova, gde očekuju investicije u oblastima životne sredine, transporta i obnovljivih izvora energije. Banke računaju s tim da se ovi projekti samo delom finansiraju iz fondova EU, dok bi ostatak sredstava bili njihovi krediti. „Pri tom isto tako očekujemo saradnju hrvatskih preduzeća s austrijskim, za koje smo mi svakako prva adresa kada je u pitanju finansiranje projekata u Hrvatskoj“, kaže Štelceneder.

Uklanjanje administrativnih prepreka

Što se tiče određenih regulativa u poslovanju banaka, pristupom Hrvatske EU doći će do kontrolisanijeg izdavanja kredita, kaže austrijski analitičar, a to će, dugoročno gledano, isto tako osnažiti hrvatsku privredu. „Preduzeća koja ostvaruju slab profit ispašće iz igre, i dugoročno neće predstavljati teret hrvatske privrede“, tvrdi Štelceneder.

Uz to, doći će do uklanjanja određenih administrativnih prepreka, do podizanja nivoa pravne i zakonske sigurnosti, kao i do određenih poreskih olakšica. Sve ovo, isto bi tako trebalo da privuče i ulagače izvana, kaže Štelceneder.

Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za upoređivanje međunarodnih ekonomija (WIIW), takođe kaže da bi finansijska pomoć EU za Hrvatsku, u kombinaciji s novcem iz evropskih fondova, mogla da oporavi hrvatsku privredu. No ipak, ne treba očekivati previše, kaže Gligorov. „Hrvatska privreda se nalazi u jako komplikovanoj situaciji, a i sama evropska privreda će, prema najnovijim analizama, i ove godine biti oko nule, ako ne i u blagoj recesiji. Sledeće godine bi situacija u EU ipak mogla da se popravi, i tu bi onda eventualno postojala šansa da se kroz projekte dođe do novca iz fondova EU“, kaže Gligorov.

No u kojoj meri će taj novac pospešiti hrvatsku privredu, zavisi pre svega od same Hrvatske. Zemlja tek pristupa Uniji i postavlja se pitanje kolika je njena apsorpcijska moć. „Nije reč o transferu novca, taj novac je vezan za projekte. Potrebno je da se ti projekti pripreme i razmotre, a to u Evropskoj uniji ide dosta sporo. Imate zemlje koje su u tome bile jako delotvorne, na primer Slovenija, imate zemlje koje su to jako loše radile, na primer Rumunija. Gde će tu biti Hrvatska, to ćemo tek videti“, kaže Gligorov.

Nenaplativi krediti

Što se tiče banaka, osnovni problem u Hrvatskoj jeste problem nenaplativih potraživanja, dodaje on, koji je najvećim delom nastao zbog problema u građevinarstvu. Drugi problem je slaba potražnja za kreditima. „Privatna i javna potrošnja su pod ogromnim pritiskom, izvoz nema neku veliku dinamiku, tako da nije nerealno očekivati da će se banke u Hrvatskoj i dalje razduživati prema inostranstvu, što je poslednjih nekoliko godina i inače trend. To je, naravno, uslovljeno i konzervativnom politikom Austrijske centralne banke, te Evropske centralne banke i Evropske unije“, pojašnjava Gligorov.

No problem ipak nije u nedostatku novca, banke u Hrvatskoj su jako likvidne, problem je u nedostatku potražnje kredita. Drugačije rečeno, problem je u nedostatku poslovnih ideja. Premda je razumljivo da se ljudi ne upuštaju u prevelike investicije, jer nemaju tržišta. Privatna potrošnja je pod pritiskom, stopa nezaposlenosti je velika, a izvozna potražnja je isto tako mala. „Treba uzeti u obzir i da je, u vreme kada su druge istočnoevropske zemlje pristupale EU, transfer kapitala iz razvijenih u manje razvijene zemlje bio glavni podsticaj rasta. Sada je situacija obrnuta. Finansijski sektor je dosta oprezan, i dobro analizira gde postoje naznake oporavka privrede, pa tamo traži svoju šansu i tamo se angažuje. Sada finansije više zavise od oporavka privrede, dok je pre bio slučaj da je privredni rast zavisio od finansija“, objašnjava Gligorov. No ta potpuno nova situacija, nije karakteristična samo za Hrvatsku, već za celu Evropsku uniju.

Autor: Emir Numanović

Odg. urednica: Ivana Ivanović