Šta preteže u igricama - dobro ili zlo?

Ali postoji i druga, svetla strana – mnogobrojne igrice pripovedaju zahtevne priče ili zahtevaju od igrača rešavanje složenih zadataka. U svakom slučaju naš život je nezamisliv bez kompjuterskih igrica. Zato mnogi psiholozi, teoretičari medija, informatičari i kreatori igrica zajedno rade na otkrivanju pre svega pozitivnih mogućnosti novog medija.

Zvuci iz kamenog doba kompjuterskih igara. Virtuelna teniska igra „pong“ može se uporediti sa sekirom od kamena iz pravog kamenog doba.

„Reč je o vrlo jednostavnom i poznatom principu igre. Čovek pomera reket po desnoj ili levoj ivici ekrana, a tenisku lopticu mora jednostavno da pogodi. Više od toga tada nije bilo moguće napraviti. Ali, igra je imala određeni uspeh i bila je začetnik industrije“.

Muzej kompjuterskih igara u Berlinu

Andreas Lange je šef Muzeja kompjuterskih igara u Berlinu. U njemu se nalazi 10.000 publikacija, ali srce zbirke čini 16.000 kompjuterskih igara. Tamo je moguće oživeti omiljene strip likove kroz video igre ili ući u svet ambicioznih igara o zaštiti životne sredine.

Niko nije mogao naslutiti da će video igre jednog dana biti izložene kao kulturno dobro i postati predmet naučnih istraživanja. Najpre nisu imale dobar imidž i stavljane su u isti koš sa igrama na sreću. Ali naučnike je oduvek interesovalo jedno: da li i kako igrice veličaju nasilje.

Diter Marš, direktor Centra za istraživanje kompjuterskih igara u Potsdamu poredi istoriju nastanka te mlade discipline sa razvojem filmske nauke. Jer, prvi, nemi filmovi, nisu bili toliko u centru pažnje, koliko publika koja ih je gledala.

„Bioskop privlači jednom predstavom o savršenom svetu. Čovek ulazi u đavolje tamnu prostoriju. A kakav uticaj ona ostavlja na posetioca? Da li podstiče lakoću i poletnost? Šta je sa pitanjem identifikacije sa glumcima? I tome slično“.

Nove tehnologije daju novu dimenziju igrama

Zahvaljujući tehničkom razvoju filmu su otvorene nove mogućnosti izražavanja. Od nemog je nastao zvučni film; nove metode montaže i upravljanja kamerom omogućili su pripovedanje višeslojnih radnji. Daljim razvojem tehnike, kompjuterske igre su dobile novu dimenziju. Diter Merš kaže:

„Prve igrice su bile igrice veštosti, ali ništa više od toga. Već 80-ih godina bilo je dosta varijanti igrica. Od simulacionih do strategijskih igara, u kojima je čovek suočen sa dosta teksta. U 90-im se pojavila složena grafika i jedna revolucionarna novina - subjektivna perspektiva koja se može uporediti sa perspektivom subjektivne kamere u filmu. Dakle, Vi ste na neki način učesnik igrice. To je momenat koji interesuje naučnike.“

Neophodno bolje razumevanje "novih medija"

Diter Merš je pozvao više ljudi različitih disciplina da sarađuju na boljem razumevanje novog medija. Oni se u Potsdamu bave pitanjima medijskog prava, informatike, psihologije, ali i dizajna igrica. Takođe je aktuelno pitanje: kako igrice utiču na mlade? Merš se kao medijski naučnik manje bavio time šta se predstavlja u igricama, a više načinom predstavljanja. On ne kritikuje toliko nasilje u igricama, već to da kompjuterske igre redukuju slojevitost i nijanse realnog života na minimalne mogućnosti sadržaja.

„Za kompjuterske igre je tipično da nemaju prave dijaloge. Čovek mora da donese odluku između dve ponude, DA i NE odluke, tako dobijate vrlo redukovanu socijalnu sliku“.

To je loša vest. A dobra vest je da kompjuterske igre korisnike mogu da odvedu u svet koji im inače nije dostupan. Na primer, igrač može da, kao pilot, simulira letove širom sveta, ili da kao virteulni poljoprivrednik nauči kako funkcioniše poljoprivreda.

autor: M. Nils / I. Ivanović

odg. urednik: N. Jakovljević