Šta radi Čak Noris u Bugarskoj?

Kada su devedesetih po Bugarskoj počeli da se šetaju akcioni junaci poput Arnolda Švarcenegera, Silvestera Stalonea, Brusa Vilisa ili Žan Klod Van Dama, Bugarska je postala poznata lokacija za snimanje holivudskih produkcija. Svi nabrojani, i ne samo oni, tu je i Čak Noris, Miki Rurk, snimaju drugi deo akcionog filma „Plaćenici“ (The Expendables).

Prvi deo je prošle godine zabeležio veliki uspeh i u velikom broju zemalja se nije skidao sa prvog mesta lista najgledanijih filmova. Zaplet je prilično jednostavan: tim plaćenika treba da oslobodi jedno ostrvo u Latinskoj Americi od korumpiranih diktatora. Zaplet jeste jednostavan, ali kada se filuje sa holivudskim trikovima i specijalnim efektima onda se dobije akcioni spektakl koji mami gledaoce da kupuju bioskopske karte.

Budžet nastavka filma „Plaćenici“ iznosi 80 miliona dolara. Veliki deo te sume ostaće u Bugarskoj jer se film gotovo u celini snima u toj zemlji. Naravno da je to bio i razlog da ekipu poseti bugarski premijer Bojko Borisov i da „razmeni po koju“ sa nekadašnjim kalifornijskim guvernerom Arnoldom Švarcenegerom:

„Naravno da razmišljamo na koji način da u budućnosti podržimo filmsku industriju zato što ona predstavlja jednu vrstu reklame za našu zemlju. Konkurencija je velika. Veliki broj zemlja iz našeg susedstva nudi bolje subvencije, ali mi se trudimo da na tom planu pružimo najviše što možemo“, rekao je Borisov.

Bugarska daleko ispred konkurencije

U svakom slučaju, Burgarska u jednoj stvari daleko ispred svojih konkurenata, naime cena koju oni nude za filmsku produkciju je neobično niska. To je naravno poznato Dejvidu Varodu, šefu kalifornijske produkcijske firme „Nju imidž“ u Bugarskoj: „U filmskoj industriji se uvek traga za mestima gde je moguće snimiti film sa što manje novca. Bugarska jeste takvo mesto i zato smo mi ovde. Snimanje filma u Bugarskoj košta dvostruko manje nego u Nemačkoj.“

Isto tako je i tri puta jeftinija nego ostale istočnoevropske zemlje. Dovoljno je uporediti cene u Češkoj gde je sniman film o Džemsu Bondu „Kazino Rojal“. Iznajmljivanje statista u Bugarskoj je mnogo jeftinije. U Nemačkoj je za snimajući dan od osam sati za statistu potrebno izdvojiti 50 evra. U SAD su statisti mahom organizovani i dnevno primaju 120 dolara, plus ostali troškovi. Uz to dolaze dodaci za npr. šminkanje celog tela ili snimanja u zadimljenim prostorijama. U Bugarskoj statista za dan od 12 radnih sati dobija 15 evra, kafu i topli obrok.

Bugarska je u prednosti i zato što ima najnižu poresku stopu u Evropi. Reč je o takozvanoj fletrejt-stopi od 10 odsto za firme i pojedince. Upravo tako Bugarsku na internetu reklamira i kalifornijska kompanija „Nju imidž“.

Ali, Bugarsku atraktivnom za filmske ekipe ne čine samo niski troškovi proizvodnje, kaže Varod. „Ovdašnji filmski studiji imaju veliko iskustvo. Mi smo u Bugarskoj snimili preko 100 filmova, u proseku godišnje snimamo od 10 do 12 filmova.“

Popravka ulica i mostova na račun filmske ekipe

„Nju imidž“ u Bugarskoj od kraja 90-ih sarađuje sa državnim filmskom studijom „Bojana film“ koji je osnovan 1962. Godine 2005. kalifornijska firma kupila je „Bojana film“ za 19 miliona evra. Oprema je modernizovana, kulise omogućavaju bezbrojne eksterijere, tu je i tim od 250 kompjuterskih stručnjaka. Varod kaže da je samo na taj način i moguće privući velika holivudska imena u Bugarsku.

I Arnold Švarceneger ukazuje da korist od te saradnje imaju ne samo bugarska filmska industrija nego i celokupna privreda. „Hoteli, restorani, i radnje kao i svi ostali mogu samo da budu u dobitku ako se bude snimalo više filmova“, kaže holivudska zvezda.

Računica je jasna: turisti, predstavnici medija i filmski ekipe će trošiti novac na smeštaj, hranu ili kupovinu. Ali, novac može takođe da ide direktno u infrastrukturu zemlje. Za potrebe filma „Plaćenici 2“ sanirana je cela ulica i most koji su bili jedina veza za jednu od lokacija za snimanje - Devetašku pećinu. Do te turističke atrakcije poslednjih godina skoro da nije moglo da se dođe zato što su put i most bili u lošem stanju.

Autorke: Blagorodna Gligorova / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković