Šta stoji iza rumunske blokade?

Još u novembru prošle godine, rumunski predsednik Trajan Basesku, prilikom posete Beogradu, obećao je svom kolegi Borisu Tadiću da će Bukurešt bezuslovno podržati ulazak Srbije u EU. Rumunija je već više puta signalizovala svoju podršku i to nezavisno od napretka dijaloga između Beograda i Prištine. I više od toga, Rumunija je jedna od pet članica EU, zajedno sa Španijom, Slovačkom, Grčkom i Kiprom, koja nije priznala Kosovo kao državu.

Međutim, pitanje rumunske manjine u Srbiji već duže je na dnevnom redu rumunsko-srpskih bilateralnih odnosa. Pritom, nije reč toliko o Rumunima u Vojvodini. U mestima toj severnoj srpskoj pokrajini u kojima Rumuni žive, rumunski je priznat kao zvanični jezik i on se neguje u školama, crkvama i medijima. To isto važi i za druge manjine koje žive u Vojvodini – Mađare, Hrvate, Slovake i Rusine.

Vlasi su nejedinstveni

Ovde se više radi o istočnoj Srbiji, odnosno o timočkom kraju i o Vlasima koji tamo žive. Njihov jezik – aromunski, je dijalekt koji potiče iz staro-rumunskog jezika. Bukurešt insistira na tome da Vlasi budu priznati kao rumunska manjina. Srbija zahteva da se status te manjine reši regionalno, s obzirom na to da Valasi/Vlasi/Aromuni ne žive samo u Srbiji već i u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji.

U Timočkoj krajini živi oko 100.000 Vlaha i oni su nejedinstveni. Njih oko 30.000 zahtevaju da budu priznati kao Rumuni u Srbiji i time dobiju ista prava kao rumunska manjina u Vojvodini. Ta grupacija očekuju aktivnu podršku svoje matične zemlje – Rumunije. Druge grupacije vide se kao posebna manjina koja se kategorički distancira od svojih pro-rumunskih zemljaka.

Zašto baš sada?

Međutim, zašto Bukurešt baš sada u Briselu iznosi pitanje Vlaha? Posmatrači u glavnom gradu Rumunije imaju više hipoteza. S jedne strane, Rumunija je od Srbije očekivala više po pitanju Vlaha, s obzirom na to da Bukurešt nije priznao Kosovo. Sada bi Beograd, pod pritiskom EU, bio primoran da se po tom pitanju čvrsto obaveže.

S druge strane, mogla bi da postoji i veza između sadašnjeg stava Rumunije i pomeranja ulaska te zemlje u šengensku zonu. Još pre godinu dana, Bukurešt je odugovlačenje, do kojeg je došlo pre svega zbog Nemačke i Francuske, uzeo kao povod da glasno razmišlja o blokadi primanja Hrvatske u EU. Međutim, ta ideja je nestala pod pritiskom Brisela. Nakon što su se Nemačka i Francuska ipak izjasnile za prijem Rumunije (i Bugarske) u šengensku zonu, samo još Holandija to još uvek ne želi. Bukurešt možda očekuje protivuslugu: da Holandija prestane da blokira Rumuniju, a da Rumunija otvori vrata Srbiji.

Skupljanje poena pred izbore?

Iznenađujuća pozicija Rumunije, može pak da ima i unutrašnje-političke razloge. Predsednik Trajan Basesku bi tim trebalo da dobije priliku da na samitu Evropske unije krajem sedmice u Briselu, lično objavi kraj blokade i time se pozicionira kao advokat svih Rumuna u zemlji i u inostranstvu. Krajem 2012. u Rumuniji se održavaju parlamentarni izbori i vladajuća Partija liberalnih demokrata (PDL) sa Baseskuom na čelu, sudeći po anketama, nalazi se iza socijalno-liberalne opozicije. Spoljnopolitički uspeh Baseskua mogao bi da ojača PDL.

Međutim i sledeći scenario je tema razgovora u Bukureštu: Nemačka, koja je posle teških pregovora konačno dala zeleno svetlo za status kandidata Srbije, mogla bi preko nekog trećeg, u ovom slučaju Rumunije, da pokuša da konačnu odluku o Srbiji ipak odloži. No svejedno koja će se od ovih hipoteza pokazati tačnom: i u Bukureštu vlada uverenje da će Rumunija svoju poziciju revidirati i da će Srbija još ove sednice dobiti status kandidata.

Autori: Robert Švarc, urednik redakcije DW na rumunskom / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković