Šta su sportske discipline, a šta ne?

Štefan Miške potrošio je čitavu večnost da se njegov omiljeni sport zaista proglasi za sport. Morao je da ispuni brdo formulara, da menja statute brojnih klubova, ispuni uslove propisane nizom uredbi, odredbi i uputstava. Ali na kraju je ipak uspeo: pikado, ta nekada omiljena zabava na dečijim rođendanima, prihvaćen je u porodicu priznatih sportskih diciplina u Nemačkoj. Nakon 20 godina!

U Nemačkoj se kao sportska disciplina priznaju samo sportovi prihvaćeni od strane Nemačkog olimpijskog sportskog saveza (DOSB). Učlaniti se u taj savez cilj je svakog sportskog udruženja – to znači biti u društvu 91.000 sportskih udruženja sa oko 27,5 miliona članova. Razlozi za članstvo međutim nisu samo u želji za druženjem – onaj ko je član DOSB ima pristup različitim državnim fondovima za unapređenje sporta, lakše se predstavlja javnosti, medijima, sponzorima. Radi se dakle u prvom redu o novcu, puno novca.

Ko odlučuje? I na osnovu čega?

Ko je sportista i šta je sport - to odlučuje sam Savez. Pikado može, ali poker ne može. Šah je već odavno priznat kao sport, ali profesionalni boks nije. A elektronski sportovi se zasada uopće ne uzimaju u razmatranje. Ali zašto? Na osnovu kojih kriterijuma se to odlučuje?

Jedan od kriterijuma Olimpijskog sportskog saveza jeste „specifična motorička aktivnost karakteristična za neki sport“. To u slučaju različitih misaonih igara nije slučaj isto kao ni kod dresure životinja. A to isključuje i savladavanje problema i prepreka bez stvarnog motoričkog kretanja ljudi. Zato poker nema šanse - premalo fizičkih aktivnosti, isto kao i elektronske igrice – tu je previše tehnike.

A „Ultimate Fighting“ i profesionalni boks ispadaju iz konkurencije jer DOSB propisuje i „poštovanje etičkih vrednosti poput fer pleja i jednakih šansi“.

A bicikl s jednim točkom?

Ko sve te prepreke uspe da savlada nailazi na još jednu – kvantitativnu: član DOSB mogu da postanu samo udruženja koja imaju najmanje 10.000 članova organizovanih u najmanje osam pokrajinskih saveza.

To su formalni kriterijumi. Ali postoje i sasvim drugi interesi. S obzirom na to da nakon prijema novog sportskog saveza u DOSB, kolač državnog i sponzorskog novca mora da bude raspoređivan na više delova, stari članovi nemaju naročiti interes da novi budu primljeni. Već deset godina nije prihvaćen ni jedan novi savez, žale se kritičari. Baš ovog proleća odbijen je prijem vozača bicikala s jednim točkom (unicikli). Njima je preporučeno da se priključe nekom već postojećem udruženju, recimo biciklističkom ili gimnastičarskom.

Ali pikado je uspeo. Za vozače unicikala vrlo neobična odluka. Ali za Štefana Miškea sve je jasno: da je pikado sport, on sada ima dokaz, crno na belo. I sa službenim pečatom DOSB. Tajnu uspjeha Miške sada rado otkriva kolegama: „Samo treba biti uporan. Mi već 20 godina imamo istog službenika pri DOSB koji se bavi pitanjem našeg priznanja. Sada je verovatno i on srećan da je čitava priča okončana.“

Autor: Die Zeit/Z. Arbutina

Odg. urednik: I.Đerković