Štediša sam, tim se dičim!
10. septembar 2009.
Štednja na personalu je škakljiva stvar. Primer: nemačko preduzeće Šefler. Do guše u dugovima; pribeglo je smanjivanju troškova personala za 250 miliona evra.
Opasnost je u tome što štednja iz prinude može da se pretvori u bes. Radnici nisu motivisani da rade i to koči efikasnost preduzeća. Ekonomista Dorotea Kibler upozorava da menadžment mora pravedno da rasporedi mere štednje i dobro ih obrazloži:
"Dobro je primeniti mere štednje kada su svi zaposleni uvereni da je to i ispravno. U ekstremnim krizama, to je lakše postići jer je tada solidarnost i najveća“.
Hugo Bos štedi na drugima…
Sledeća mera štednje jeste štednja na drugima. Primer je Hugo Bos.
Modno preduzeće takođe je u krizi. Zato Hugo Bos prebacuje pritisak troškova na druge - na liferante i davaoce usluga. Od njih čak traži natrag i deo plaćenog novca.
I tako već imamo sledeći problem: ako jedan štedi i drugi je ugrožen!
…a Berlinska prigradska železnica na sebi
A na kraju, najteže je kad se besomučno štedi. Ima primera i za to - Berlinska prigradska železnica, S-Bahn. Nedeljama prestonica trpi zbog izostanaka vozova. Ljute se i mušterije i preduzeće. Razlozi: godinama je smanjivana posada voza, radionice zatvarane i štedelo se na personalu.
Ekonomista Kibler kaže: "Kada preduzeće štedi u ključnim oblastima koje određuju sposobnost preduzeća da se razvije i prilagodi u budućnosti, onda to vodi ka propasti firme".
Berlinski S-Bahn jeste primer za štednju u pogrešnom pravcu koja bi na kraju mogla da postane vrlo skupa.
Autorke: Karmen Majer / Ivana Ivanović
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević