Što veća ravnopravnost to veća i zarada

Od ukupno 27 zemalja Evropske unije, 12 nisu ostvarile taj cilj. Iako žene u međuvremenu čine većinu među apsolventima univerziteta, u svim državama EU, njihov udeo među zaposlenima je manji od muškaraca. Najgore stoje Malta i Italija, dok je stepen zaposlenosti žena najveći u Danskoj, Švedskoj i Holandiji. Šveđanka Asa Lefstrom ukazuje na vezu između dve činjenice:

„Što je veća ravnopravnost među polovima, to je viši bruto društveni proizvod. I to je dobro. Znači, jasno je da postoji povezanost, ali ostaje otvoreno pitanje - da li jednakost podstiče bruto društveni proizvod ili je obrnuto?

Žene su jednako produktivne

Asa Lefstrom je ekspertkinja za ravnopravnost polova. Za Evropsku komisiju napisala je Izveštaj o jednakosti muškaraca i žena u 2009. u kome je pokazala je kako ravnopravnost polova može pozitivno da utiče na privredu.

„Kakva bi bila ekonomska korist kada bi tržište rada EU bilo ravnopravnije? Evo jednog jednostavnog računa: moja pretpostavka je da je stepen aktivnosti žena isto tako visok, kao i muškaraca. Sve manje žena radi skraćeno radno vreme. Struktura zapošljavanja je ista za muškarce i žene, žene su jednako produktivne. To je potencijal tržišta rada u kojem postoji jednakost polova. Rezultat: bruto društveni proizvod porastao bi za 27 odsto. A to je mnogo!“

Iako bi efekti bili pozitivni, unapređenje žena uopšte nije nešto što se podrazumeva u EU. Mada postoje brojne mere za unapređenje žena odnosno protiv diskriminacije, žene u svim zemljama Evropske unije već godinama zarađuju 10 do 30 odsto manje od muškaraca - za iste poslove.

Autorke: Juta Švengsbir / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković