"Štrajk" Folkera Šlendorfa u nemačkim bioskopima

Anješka je jedna sitna i odlučna žena. Katolkinja, ubedjena komunistkinja, samohrana majka i duša brodogradilišta. Pauza nije dovoljna da se ode do udaljene kantine? Tako Anješka raznosi supu pod vedrim nebom:

«Pa Lejek, jel ti ukusno?......Kako i da ne bude na brodogradilištu Lenjin? .... Baš je dobra ideja da se ovde obeduje....»

Anješka je kao ratno siroče dosta postigla u životu. Od 1950.e radi kao varilac na gdanjskom brodogradilištu Lenjin, i to u dnevnim i noćnim smenama. Ona je primerna radnica, i nekoliko puta je odlikovana kao heroina za rad zbog premašivanja kvote. Poslednji put je Anješka kao nagradu dobila televizor, koji je smestila u svoj tesni dnevni kutak. Reditelj Folker Šledorf kaže:

«To je heroina kao iz priče, nazvao sam je «Heroina iz Gdanjska», koja nema nikakvu nameru da poboljša svet ili svrgne komunizam.»

Tako Folker Šlendorf opisuje protagonistkinju svog filma, koja i pored toga što je izmišljeni lik ima nepogrešivu sličnost sa jednim od osnivača sindikata Solidarnosc, Anom Valentinovič. Šlendorf je ovim filmom, toj ženi u poznim 70.im, hteo da podigne spomenik. Jer Ana Valentinovič je oličenje hrabrosti: kako bi položila ispit za vozača krana, prevazišla je poteškoće sa čitanjem i pisanjem, a sa njenim nepogrešivim osećajem za pravdu, uzela je u svoje ruke rešavanje položaja zaposlenih na brodogradilištu. Sve je počelo nakon jedne nesreće. Kada je 21 muškarac u nehumanim radnim uslovima izgubilo život, Uprava brodogradilišta je svu krivicu svalila na same radnike. U Ani se probudio otpor. Reditelj Šlendorf kaže:

«Istovremeno je Ana pobožna katolikinja i uzdiže papu Vojtilu. To je zapravo priča koja me više podseća na Brehtovu «Svetu Jovanu».

Tri decenije nakon snimanja filma «Limeni doboš», Folker Šlendorf je ponovo snimao u Gdanjsku. I to na autentičnim lokacijama, i sa Katarinom Talbah u ulozi snažne, tople i odvažne Anješke. Sve ostale velike uloge igraju poljski glumci. Andrej Kira igra suzdržanog električara Leha Valesu, koji se zajedno sa Anješkom priključio grupi disidenata, koja se deljenjem letaka bori za bolje uslove radnika i pravedne nadnice. Sama Anješka je zaslužna što je svi razumeju, jer ona zna kojim rečima da dopre do zaposlenih na brodogradilištu:

«Navikli smo se da naša deca više ni ne znaju šta je meso, kao i da samo bogati mogu redovno da se hrane. A oni nama žele predstaviti kako su radnje prepune, kao i da za to budemo zahvalni Vladi. Pa nismo mi glupi! Papa nam je rekao, da ne treba da se plašimo, kao i da je Poljskoj potrebno novo lice. Potrebna nam je solidarnost ljudskih srca. Da, nešto u tom smislu.

1970.e je prvi snažniji talas štrajka krvavo ugušen. Šlendorf prikazuje tenkove na ulicama, pucnje na demostrante, nehumane metode saslušavanja. A tu je i Anješka koja je nadvladala strah i govori svoje mišljenje i nakon što ju je brodogradilšte otpustilo. Njenom zaslugom štrajkuju sada radnici, a njena odvažnost i osećaj za pravdu bacaju na kolena očigledno jačeg protivnika. Anješka je srce pokreta, a Šlendorfov pripovedački film to bez sumnje ističe. Ipak u senci muške ikone Leh Valese, Anješka se na kraju skromno povlači:

«Ti si sanjalica. A ja političar. Brodu je potreban kapetan.»

«Štrajk- heroina iz Gdanjska» je konvecionalni pripovedački film namenjen pre svega nemačkoj publici. Kao uhvaćen trenutak, u kome jedan čovek, menja istoriju a da to nije ni želeo. Za većinu Poljaka je sve to odavno prošlost. Današnju Solidarnosc vide samo kao političku partiju koju je pregazio duh vremena. Film o tome ne govori. On se završava pre nego što su se heroina Anješka i Leh Valesa posvadjali.