Štrajk lekara: posla sve više, para sve manje

Iako je honorar lekara opšte prakse u poslednje tri godine povećan i do 20 odsto, tvrde da ne mogu pokriti svoje troškove. Prete zatvaranjem svojih ordinacija i odlaskom u inostranstvo.

Radno vreme doktora Klausa Šefera počinje ujutro u 9, a vrata njegove privatne ordinacije opšte prakse, ne budu zatvorena pre 20 sati. Dnevno primi i do 90 pacijenata koji su osigurani u državnim zdravstvenim fondovima, pa mu tako za pregled svakog pacijenta, bez obzira od čega on bolovao, ne ostaje duže od tri minuta!

„I dalje sam uveren da sam izabrao predivnu profesiju. Moji pacijenti mi svakodnevno ukazuju priznanje i to mi daje elan za dalji rad. Međutim, od tog priznanja ne mogu da platim svoje medicinske sestre i asistentkinje onoliko, koliko bih morao i želeo da ih platim“, priča Šefer.

Kako da utvrdim dijagnozu za tri minuta?

I doktor Frank Štrebel ima svoju ordinaciju opšte prakse. Međutim, za razliku od svog kolege Šefera, Štrebel je odlučio da leči samo privatno osigurane pacijente. Ne želi da radi u trominutnom taktu, kaže, i ocenjuje da državni zdravstveni fondovi ne mogu da odgovore na potrebe pacijenata.

„Dnevno primim pet do osam pacijenata, a za svakog od njih po pravilu izdvojim od 45 minuta do sat i po vremena. Kada bi i javni zdravstveni fondovi plaćali vreme koje je potrebno za konsultacije i pregled, oboljenja bi bila otkrivena na vreme, što bi na kraju smanjilo troškove celog sistema.“

Lekari opšte prakse vredniji od specijaliste?

Javni zdravstveni fondovi lekarima opšte prakse obračunavaju kvartalno samo jedan paušalni iznos za svakog pacijenta, bez obzira od čega on bolovao i koliko često posećivao doktora u jednom kvartalu, objašnjava profesor medicinske ekonomije Gunter Nojbauer : „Ako prosečan pacijent posećuje lekara opšte prakse 18 puta godišnje, onda nije čudo što su lekarske ordinacije prepune. Lekari nemaju dovoljno vremena i zato bi trebalo da budu plaćeni po usluzi koju pruže, a ne paušalno. To je nepravedno i tu se krije glavni problem.“

Međutim, problem stvara i to što sadašnji sistem zdravstvenog osiguranja preferira lekare opšte prakse u odnosu na specijaliste. I jedni i drugi se finansiraju iz iste kase, pa ako lekari opšte prakse, koji imaju prioritet u finansiranju, troše više, specijalistima ostaje manje. To u poslednje vrijeme sve više izaziva revolt i rezultira sve većim tenzijama među lekarima.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević