Šume na Severnom polu

Svi oni su bili narocito glasni u 2005.oj godini, kada se u toku leta led Severnog pola istopio vise nego ikada.Pored toga, i mora su porcela ubrzano da se zagrevaju, a tako nagli porast temperature koji je poceo 1990-te godine, nije zabelezen jos od prvog veka Nove ere.

Svi strucnjaci koji proucavaju proslost kazu da su to vec odavno predvideli. Poslednja istrazivanja pokazuju da je ledeni okean Severnog pola pre 49 miliona godina bio bara sa zabama i korovom, dok su sume bile guste i mirisne.

Istorija ugljen-dioksida i ostalih gasova, koji zadrzavaju suncevu toplotu i sprečavaju da se planetu pretvori u ledenu kuglu, duza je od nasih kratkih zivota.Uporedjujuci na ovaj nacin, nagli porast koncentracije ugljen-dioksida je samo rezultat obimne sece suma i sumanutog koriscenja drveca, uglja i nafte.

Kada se bolje razmisli, planeta nema razloga da brine zbog globalnog zagrevanja. Vrela i uparena Zemlja ce biti prijatno mesto za mnoge oblike zivota. Zemlja i njena bioloska povrsina su mnogo otpornije od ljudskih zajednica, a posebno od onih koje zive u siromastvu i na granici prezivljavanja.

Samo bi mi ljudi trebalo da budemo zabrinuti, te vrste kao sto su polarni medvedi, koji su, kao i siromasna drustva, odgurnuta na samu ivicu - u ovom slucaju na ivicu siromasnog ekosistema stvorenog na priobalnom morskom ledu.

Henk Brinkhuis, paleolog i botanicar na holandskom Univerzitetu u Utrehtu, kaze da ce biti tesko navici se na tu ideju, ali je Severni pol, onakav kakvog smo ga znali - samo

istorija.

On dodaje da bi istrebljenje belih medveda, vrste koja se razvila od obicnih medveda pre 250 hiljada godina- bio samo jedan treptaj oka u procesu evolucije. Ipak, ovo je poseban

slucaj i neizvesno je da li ce to znatno uticati na ceo rod sisara.

"Najveci planetarni toplotni udar, Paleocene Eocene Thermal Maximum, koji se dogodio pre 55 miliona godina, prouzrokovao je najvece istrebljenje sisara u istoriji planete" - kaze Brinkhuis.

"Prvi konji, krave, i prvi sisari uopste su nastali upravo posle tog velikog istrebljenja", dodaje Brinkhuis."Moze se desiti da posle izumiranja polarnog medveda nastane nova vrsta medveda"

Ipak, bilo koju od ovih mogucnosti covek ne moze prihvatiti bez zaljenja zbog posledica.Mnogi naucnici kazu da, ako postujemo svet zbog onoga kakav jeste, onda postoje jaki, i najvise nama korisni razlozi da smanjimo emisiju ugljen-dioksida i ostalih gasova koji stvaraju efekat zelene baste.

Ova duga lista istorije nase planete i ludih promena prirode, samo su dokaz koji potkrepljuje ovu teoriju. Cesto je nivo svesti pocetna tacka, sa koje bi mala upozorenja morala prerasti u ispravne stavove.

Izbegavanje takvih stavova moze dovesti do naglog parasta nivoa mora i oprostaja od dragih nam maskota Severnog pola.Arktik je u stvari, veliki okidac za klimatske

promene, jer je bogat prirodnim izvorima kiseonika, kakva je mocvarna tundra, kaze Jonathan Overpeck, direktor Instituta za Istrazivanje planete zemlje, na Univerzitetu u Arizoni.

Takodje, to moze pojacati zagrevanje i dovesti do klimatskih promena kakve ljudski rod jos nije osetio.

Lekcija koju smo naucili u dugoj istoriji nase planete jeste da, ako se ovakva zagrevanja jednom prouzrokuju, onda se ona ne mogu zaustaviti, i mogu trajati decenijama ili cak milenijumima, kaze Overpeck.

Istrazivanja proslosti takodje pokazuju da brzina zagrevanja igra vaznu ulogu u ovom procesu. Hiljade godina je bilo potrebno da se klima normalizuje posle velikog toplotnog

talasa koji se dogodio pre 55 miliona godina, iako je to na vremenskom geoloskom satu zabelezeno samo kao sekund.

Ipak, brzina sadasnjeg porasta ugljen-dioksida je 200 puta veca nego sto jet o tada bio slucaj.Usporavanje bi pomoglo kako ljudskim nastojanjima tako i ekosistemima, kaze David Barber, vodeci istrazivac Na Kanadskim studijama o severnom

polu na Manitoba Univerzitetu.

On dodaje da, oni koji zagovaraju moguce dobiti od zagrevanja, zaboravljaju da se otopljavanje leda i bujanje prirode na Arktiku nece odjednom dogoditi i odmah pretvoriti sundjerastu tundru u zitna polja. "Morate najpre to tlo pretvoriti

u plodnu zemlju. Potrebno je mnogo vremena za to. Tako da to ne moze biti kratak proces. U medjuvremenu ce biti mnogo

neprijatnosti" kaze Barber.

Ne mozemo reci da je kraj blizu, cak i kada su u pitanju polarni medvedi. Ima bar jedan znacajan period, onaj izmedju dva ledena doba pre 120 hiljada godina, kada je temperatura bila za nekoliko stepeni visa od sadasnje, sto su polarni medvedi ocigledno preziveli.

U krajnjem slucaju usporavanje zagrevanja moze im opet pomoci da se izvuku. Barber je ubedjen da ce priroda izdrzati bez obzira kako se ljudi budu ophodili prema njoj. Ono sto njega brine je to kako ljudi ocekuju da opstanu sa takvim

ponasanjem prema prirodi.