Žan Klod Junker: Verujte u evro!

Dok na svetskim tržištima raste strah da evropske vlade neće moći da odbrane stabilnost evropske ekonomije od uticaja dužničkih kriza u pojedinim zemljama članicama, evro je nastavio da pada dostižući najnižu vrednost u poslednje četiri godine. Iako je Evropska unija prošle nedelje poručila da će „braniti evro po svaku cenu“ i tim povodom usvojila fond u okviru „Evropskog stabilizacionog mehanizma“, vredan 750 milijardi evra, nastavak pada evra na svetskim tržištima govori o strahu investitiora da preduzete evropske mere možda neće biti i dovoljne.

Samo tokom ovog vikenda evro je oslabio za gotovo dva centa i sada se nalazi na nivou od 1,23 u odnosu na dolar. Početkom godine vrednost evra je iznosila 1,43 dolara. Ipak govoreći o vrednosti zajedničke evropske valute, predsednik evrozone, Žan Klod Junker je izjavio da je „evro kredibilna valuta, stabilnost cena u evrozoni održana je tokom 11 godina i tako će biti i u godinama koje dolaze. To je značajna odlika evra i značajna procena za investitore”, rekao je Junker.

Rešenje se kroji po meri svake zemlje ponaosob

Pored nepoverenja prema evropskim ekonomskim merama, svetska tržišta ne pokazuju ništa više vere ni u najavljene aktivnosti pojedinačnih država, Španije, Portugala, Italije i Francuske koje bi trebalo da vode smanjenu državnih deficita. Pred početak sastanka ministara evrozone, švedski ministar finansija Anders Borg, pozvao je Španiju i Portugal, zemlje koje se posle Grčke navode kao „najugroženije“ zbog velikog državnog duga, da javno objave koje mere preduzimaju u cilju smanjenja deficita.

Švedska, koja nije članica evrozone, imala je prošle godine najbolje rezultate u Evropskoj uniji u pogledu ekonomske stabilnosti, sa deficitom od samo 0, 5 procenata BDP. Ključ za dugoročnu stabilnost , Šveđani vide u rešavanju pitanja javnog finansiranja.

Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitnja, Oli Ren, posle sastanka ministara evrozone, izjavio je da su pozdravljene mere španske i portugalske vlade, najavljene u cilju brže fiskalne konsolidacije. Međutim iako je ubrzanje fiskalne konsolidacija neophodno, Ren ističe da se ona mora primenjivati po merilima svake zemlje ponaosob.

„Napori u pravcu fiskalne konsolidacije moraju se razlikovati među zemljama članicama na osnovu njihovih fiskalnih prostora i ostalih slabih tačaka. Zemlje sa malim ili ne postojećim fiskalnim prostorom moraju da ubrzaju svoje mere, dok one koje ga imaju, moraju da održe i primene postojeće budžetske planove“, rekao je Ren.

U evrozoni takođe smatraju da je i Grčka na dobrom putu, kao i da će ispuniti sve preuzete obaveze. Prva tranša finansijske pomoći od 20 milijardi evra biće stavljena na raspolaganje Grčkoj 18. maja.

Deficit ograničiti sankcijama i ustavom?

Istovremeno i najjača evropska ekonomija – Nemačka, poziva članice evrozone da posegnu za drastičnim merama kako bi zaustavile pad poverenja tržišta u zajedničku evropsku valtu. Berlin tako svojim partnerima predlaže zakon o „balansiranim budžetima“, sličan onome koji već postoji u nemačkom ustavu , i kojim se vladi zabranjuje prekoračenje deficita BDP od 0,35 odsto od 2016 godine. Upravo velike razlike u razvijenosti ekonomija i veličini državnog duga zemalja članica Berlin vidi kao razlog poslednjih spekulacija protiv evra.

Trenutno se u evrozoni zahteva od država članica da ne pređu deficit od 3 procenta BDP, a da svoja dugovanja drže ispod 60 procenta BDP. One članice koje prekrše ta pravila trebalo bi da budu sankcionisane, poručuju iz francuskog ministarstva finansija. Francuski predlog po sankcijama podrazumeva uskraćivanje pomoći iz strukturalnih fondova EU, ali i oduzimanje evropskog prava glasanja.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković