Žena ima veće šanse na Kosovu nego u Srbiji

Zorica Mršević, pobornica za ženska prava iz Srbije, komentariše da muškarci nikada neće reći da su protiv rodne ravnopravnosti sve dok se to svodi na apstraktne izjave i stvari. Međutim, kada se problem konkretizuje tako što neki od muškaraca ženama moraju ustupiti svoja mesta i funkcije, onda i odnos muškaraca prema ženama poprima potpuno drugi oblik.

„Onda počinju razni podmukli načini diskreditacije i kompromitovanje žena koje se nalaze na sceni. Prvo se generalno kaže ‘mi nemamo žena’, što je potpuna besmislica. Matematički može da se dokaže da ima mnogo žena koje su veoma stručne u svim zemljama. Još uvek je nasleđe komunizma da su oko polovine svih diplomiranih ljudi – žene.“

Kosovo prednjači na Balkanu

Zorica Mršević smatra da je po ovom pitanju, uz Sloveniju, Kosovo napravilo najveći iskorak na jugoistoku Evrope. Uvođenje svih institucionalnih mehanizama i kvote od 30 odsto žena u Parlamentu Kosova, postignuto je samo zahvaljujući snažnom prisustvu raznih struktura Međunarodne zajednice.

„Problem je i sa onim zemljama koje nisu bile nekada delovi bivše Jugoslavije. Rumunije i Bugarska su postale članice Evropske unije, a da su sa tim mehanizmima jako rudimentarni. Mađarska takođe. Mi svi mislimo da u Mađarskoj stvari divno stoje, jer vidimo da imaju jedan viši generalni standard življenja, ali rodne ravnopravnosti, bar što se tiče tog institucionalnog nivoa, ima čak mnogo manje nego u bilo kojoj balkanskoj zemlji“, objašnjava Mrševićeva.

Potrebna stalna debata

U zemljama jugoistočne Evrope postoje razne ženske organizacije i ženski lobi koji se bavi evropskim normama za ravnopravnost polova, pokušavajući da napravi određene promene i zakone. Međutim, ti zakoni ne koriste mnogo običnim ženama, jer one imaju druge probleme ekonomske i socijalne prirode, ocenjuje Andrea Špehar, politikolog iz Zagreba koja trenutno radi na Univerzitetu u Geteborgu.

Zbog velike regionalne razlike na Balkanu, posebno su ugrožene žene sa sela koje zbog poštovanja tradicije i starih običaja nemaju mnogo izbora za razliku od žena koje žive u većim gradovima. Njihov život je urbaniji, one su obrazovanije i imaju bolje šanse da izgrade poslovnu karijeru, kaže Andrea Špehar.
„Sve političke strukture i institucije se moraju promeniti da bi ravnopravnost polova mogla imati nekog uticaja na život ljudi. Najveća greška u svemu su baš političari i birokrate, jer su korumpirani, tako da ljudi vrlo teško ostvaruju i ona prava koja imaju.“

Problem zemalja jugoistočne Evrope je što ne postoji javna rasprava o ravnopravnosti polova, smatra Špehar. Istovremeno poručuje da se o ovoj temi moraju voditi diskusije, a ne samo donositi zakoni o kojim većina ljudi ne biva informisana.

Autorka: Selma Filipović, Berlin
Odg. urednik: Nemanja Rujević