Žene i deca na drogama u Avganistanu

Prema izveštaju UNODC (United Nations Offise on Drugs and Crime ) u Avganistanu 920 hiljada ljudi redovno uzima droge, pre svega opijum. 13 odsto od tog broja su žene, i ta tendencija je u porastu. Muškarci sa staklastim pogledom i umornim držanjem su svakodnevna pojava na ulicama Avganistana. Istovremeno zavisnost žena se sakriva u porodici i često ostaje neprimetna za okolinu.

20 godina braka i - drogiranja

Karima ima 35 godina. Već dvadeset godina je udata i isto toliko uzima droge. Na početku je to bio hašiš, posle heroin i opijum. Počela je sa pušenjem marihuane a zatim prešla na heroin. Vene su joj u međuvremenu isušene. Karima priča o svojoj sudbini, koja istovremeno odslikava sudbinu velikog broja žena u Avganistanu: „Počela sam sa hašišom godina dana nakon udaje. Muž mi je dao hašiš. Nisam htela da uzmem ali on je bio jači, tukao me i prisilio da uzmem opijum, cigarete i hašiš. I tako sam počela“.

Hašiš – da se lakše podnese glad

Karima potiče sa severa Avganistana. Tamo je klima hladna, mnogi ljudi žive u šatorima. Zbog hladnoće i vlage česte su upale i prehlade. Do lekova se teško dolazi, pogotovo kad je reč o ženama. Zbog toga se žene vrlo često protiv bolesti, bolova ali i gladi bore tako što uzimaju opijum. Karima prenosi: “Kada sam prvi put uzela hašiš nisam više osećala probleme i dobro sam se osećala. Bilo nam je svejedno što smo imali šta da jedemo samo za ručak a ne i za večeru. Pušili smo hašiš i nismo osećali glad. Svi naši problemi su nestali”

Droga za umirenje dece

Karima i mnoge druge žene u Avganistanu žrtve su svakodnevnog nasilja svojih muževa. Rano se udaju, moraju da preuzmu obaveze starijih žena u porodici. Trostruka opterećenost- decom, velikom porodicom i poslom, mnoge žene u Avganistanu vodi u pakao droge. To zna i Dejvid Mek Donald. Škotski stručnjak za borbu protiv droge je već godinama angažovan u Avganistanu, posebno na severu zemlje: „Majke maloj deci daju drogu kako bi ih umirile. To se posebno često događa na severu zemlje, gde se žene bave ručnom izradom tepiha. To je veoma težak posao i žene su prisiljene da ga obavljaju i do 14 časova dnevno kako bi preživele. Ako neka žena radi taj posao i istovremeno mora da se brine o deci, vrlo često im daje malo opijuma kako bi bili mirni a ona mogla da nastavi da radi svoj posao“.

Teško je steći poverenje pacijentkinja

Na taj način zavisnost postaje generacijski problem. Sasvim mala deca postaju ovisnici. Većina majki koje deci daju opijum kako bi im smirile napad kašlja nisu svesne štetnosti tih droga. Do koje mere je teško lečiti takve žene i njihovu decu veoma dobro zna Šinkai, medicinska sestra na Nedžatu, klinici za lečenje zavisnosti od droge u Kabulu: „Mi automobilom obilazimo gradove i sela i idemo u kućne posete. Nikada ne govorimo da smo došli zbog droge nego kažemo da smo tu da proverimo da li je sve u redu i da li su svi zdravi. Tek kada steknemo poverenje tih žena kažemo da dolazimo sa klinike Nedžat”

Niko ne može sam da se izbori

Na klinici Nedžat program odvikavanja od droge traje dva do osam meseci. Mehidi je već savladala ceo proces odvikavanja. Mlada žena iz Kabula je drogu počela da uzima sa 15 godina kada joj je umro otac. Zajedno sa dva starija brata uzimala je hašiš i opijum kako bi se izborila sa tugom. Danas ima 25 godina. Nju i braću na kliniku je doveo zajednički prijatelj pre tri godine. Mehidi kaže da sama ne bi uspela da se izbori sa zavisnošću: „Tek kada sam došla u Nedžat, saznala sam koliko je loše to što smo radili. Dobro je da smo to dovoljno rano uvideli“.

Organizovana pomoć – u povoju

Mehidi i njena braća sada žive u klinici. Mehidi je završila školu za medicinske sestre i svoja iskustva prenosi pacijentima. Ona je uspela da se oslobodi zavisnosti… međutim, pomoć ljudima koji su zavisni od droge u Avganistanu je tek u povoju. U celoj zemlji ima 40 klinika za muškarce i žene. Lekari i stručnjaci za borbu protiv droge kažu da to ni izdaleka nije dovoljno. U klinike svaki dan dolazi sve više žena i dece.

Autori: Melani Ridel/Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Saša Bojić