Žene vode Nemačku

Povodom jučerašnjeg (28.10.) ponovnog izbora Anegele Merkel za predsednicu nemačke vlade list Lauzicer rundšau piše:

„Svom vrtoglavom političkom usponu Angela Merkel dodala je novo poglavlje: drugi put na čelu vlade i pritom sa drugim koalicionim partnerom – to nije uspelo nikome pre nje. Ali, šta će sa svojim drugim predsedništvom? Izgleda da i sama još razmišlja o tome i to izaziva skepsu ako se ima u vidu da je, kako je rekla, crno-žuta koalicija ono što je želela. Merkelova je izuzetna tehničarka vlasti – ni manje, ni više. Možda je i to dovoljno. U vremenima krize, većina građana bila bi zadovoljna već i time da socijalna situacija ne bude još gora. Merkelova sve nade polaže u privredni uspon. Ukoliko joj to pođe za rukom, biće sve u redu. Ako ne uspe, Angela Merkel će ostati u istoriji kao kancelarka koja je napravila ogroman državni dug.“

O izboru Angele Merkel piše i list Frenkišer tag:

„Merkelova oličava sve dublje ukorenjenu odbojnost nemačkog društva prema bitnijim promenama ili dubokim reformama i ona je bolji od bilo koga moderator politike opreznog istrajavanja (na starom). Ona je, da parafraziramo Hegela, upraviteljica malog duha i pod tim se ne podrazumeva mudrost politike malih koraka, nego ukupno stanje političke kulture u ovoj zemlji.“

Žena na čelu protestanske crkve

Na čelu protestanske crkve u Nemačkoj, koja ima 25 miliona vernika, od juče (28.10.) je žena, biskupkinja Margot Kesman. Tim povodom list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Ono što nije pošlo za rukom koaliciji u Berlinu, uspelo je Sinodu evangelističke crkve izborom biskupkinje Margot Kesman za predsednicu Saveta crkve – to je znak novog početka, napretka i odlučnosti. Tačno 492 godine nakon što je reformator Martin Luter izvesio svojih čuvenih 95 teza na vratima crkve u Vitenbergu prvi put na čelu evangelističke crkve je žena, i to razvedena. Ona je izabrana ne zbog toga što je žena, nego zato što je pokazala izuzetne sposobnosti kao sveštenik, kao biskupkinja i na mnogim drugim područjima. Izabrana je, jer je bila ubedljivo najbolji kandidat. Kesmanova je samopouzdana, moderna, politički budna, ima izraženi smisao za socijalne probleme, zna da komunicira sa medijima i sa ljudima van crkve. Očigledno je da će ona znatno podići ugled evangelističke crkve u javnosti.“

U Avganistanu se ne pobeđuje oružjem

List Hanoverše algemajne cajtung komentariše jučerašnji napad u Kabulu u kome su poginuli saradnici UN:

„Apsurdno je što su napadnuti saradnici svetske organizacije. Ko osim Ujedinjenih nacija može Avganistancima da pruži nadu da neće biti pod dominacijom neke od velikih sila? Ko se više zalaže za uspostavljanje demokratije i razvoj zemlje od UN? Talibani se varaju ako misle da mogu da ratuju protiv ostatka sveta i ne znaju kakvu će reakciju izazvati svojim slepim besom. Najveće sile neće im prepustiti ni Pakistan, ni Avganistan.“

A komentator lista Tiringer algemajne ima recept za uspeh u Avganistanu:

„Talibane je nemoguće pobediti, oni se mogu samo pridobiti. Istina, njihovo tvrdo ideološko jezgro je nepopravljivo. Međutim, najveći deo pristalica ne bori se zbog verskog žara, nego iz sasvim svetovnih motiva. Recimo, zbog vernosti nekom klanu ili zbog redovnih prihoda koje je na drugi način nemoguće obezbediti. U sukobima u Avganistanu nikada se nije pobeđivalo oružjem, nego obezbeđivanjem lojalnosti. Osnovna crta mentaliteta na Hindukušu jeste: uvek biti na strani pobednika. I sve dok u Pakistanu ne budu odvojeni sledbenici od tvrdog jezgra talibana, ni pomirljivi talibani u Avganistanu neće biti spremni na dijalog.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković