„Ženska Vijagra“ uskoro na tržištu

Dakle, flibanserin je trebalo da bude antidepresiv, a vijagra lek za kardiovaskularne probleme. Međutim, ispostavilo se da Vijagra pomaže muškarcima koji imaju erektivnu disfunkciju, a Flibanserin ženama u menopauzi koje pate od nedostatka zainteresovanosti za seks.

Na kongresu Evropskog društva za seksualnu medicinu u Lionu, vođa istraživačke grupe koja se bavila Flibanserinom, profesor Džon Torp, objasnio je da je Flibanserin bio loš antidepresiv, ali da su otkrivene druge funkcije ovog leka:

„Flibanserin je zaista bio prosečan antidepresiv. Ipak, primetili smo povećan libido kod laboratorijskih životinja ali i ljudi, tačnije žena. Zbog toga smo nastavili sa kliničkim ispitivanjima.“

U istraživanjima sprovedenim u Kanadi, Evropi i Sjedinjenim američkim državama učestvovalo je oko 2.000 žena. Analize su pokazale da je kod žena koje su dnevno uzimale 100 miligrama leka, primećeno značajno povećanje seksualnog nagona.

„Najčešći seksualni problem kod muškaraca je erektivna disfunkcija, a kod žena smanjen seksualni nagon. Ovaj lek je u suštini kao „ženska Vijagra““, objašnjava Torp.

Na tržištu tek za tri godine

Flibanserin je još uvek u eksperimentalnoj fazi, iako je direktor „Beringer Ingelhajma“ Andreas Barner u julu ove godine, za nemački magazin „Virtšafts vohe“, izjavio da bi se lek mogao naći na tržištu za dve do tri godine.

Portparol „Beringera“, druge po veličini farmaceutske kompanije u Nemačkoj, izjavila je da kompanija priprema lek najpre za tržište SAD-a, a zatim i za Evropu i ostala tržišta. Hipoaktivni poremećaj seksualnog nagona, ili HSDD (Hypoactive Sexual Desire Disorder) je seksualni poremećaj od koga boluje svaka deseta žena u SAD-u.

Kritičari smatraju da je HSDD izmišljena bolest od koje korist imaju samo farmaceutske kompanije. Terapeutkinja i aktivistkinja Leonore Tifer već dugo se bavi „izmišljenim“ bolestima koje lansira farmaceutska industrija. Ona tvrdi da ono što naučnici pokušavaju da leče Flibanserinom nije bolest, niti poremećaj. To su normalne reakcije organizma na nemedicinske faktore, kao što su stres, problemi u vezi, nezadovoljstvo fizičkim promenama kroz koje prolazi telo žene u menopauzi, ili pak premor koji je karakterističan za žene u toj dobi koje istovremeno brinu o deci, domaćinstvu i karijeri.

Portparolka „Beringer Ingelhajma“ ne slaže se sa ovakvim tvrdnjama: „Potreba za ovakvim lekom i te kako postoji. HSDD nije izmišljena bolest, to je stvarni problem!“

reuters/nm/nj