Ženski bazeni ponovo u modi!
9. septembar 2010.
U muslimanskim zemljama su odvojena kupališta sasvim normalna pojava – u Nemačkoj bilo nekad. Javni bazeni su porodična kupališta – izuzimajući jedan jedini. Nalazi se u Frajburgu i poslednji je bazen rezervisan samo žene u ovoj zemlji.
Sredinom 19. veka otvoren je prvi javni bazen u Frajburgu – doduše samo za muškarce. Tek 1886. godine otvoren je i bazen za žene, sa svih strana ograđen zidovima.
Nestanak tabua i emancipacija žena u 20 veku ukinuli su podelu na muške i ženske bazene. 1940. godine od muškog bazena u Frajburgu nastao je porodični bazen. Međutim, ženski bazen je ostao… Danas je to oaza mira, žene uživaju u isključivo ženskom društvu, mnoge ovde dolaze svakodnevno, već godinama.
„Ovde stvarno možemo da se opustimo. Niko ovde ne gleda i ne kritikuje tuđi izgled. Ovde dolaze i starije gospođe, i kupaju se u toplesu. Slobodnije je bez muškaraca“, kaže Erika koja ima 65 godina i koja već deset godina dolazi na bazen. Ona uživa u atmosferi bez muškaraca, ali nema ništa protiv njih. Tako misli većina ovde prisutnih.
„Ne smetaju mi muškarci u susednom bazenu. Ali ovde nam je lepše. Ne moramo da se pokrivamo peškirima dok se presvlačimo.“
Valburga ima 81godinu. Kupa se bez gornjeg dela kupaćeg kostima. To je dugo bio tabu. Ženama je ranije bilo eventualno dozvoljeno da se malo oslobode na sunčanju, ali samo dok leže na stomaku.
Pored nošenja gornjeg dela kupaćeg kostima, obavezna je bila i kapa za kupanje – seća se Kllaudija Held. „Sad to žene rade dobrovoljno, a žene sa dugom kosom ljubazno opominjemo da bi bilo lepo kada bi, zbog higijene, kosu skupile u punđu ili rep.“
Žene se međusobno poznaju, kada nema neke od stalnih gošći, to druge primećuju. Atmosfera je prijatna, negovana trava, stari orah i starinske kabine, oko njih muškatle u jarkim bojama. Ima tu i mnogo mladih žena sa decom, studentkinja, trudnica, a i muslimanki:
„Drago mi je što su počele da dolaze i muslimanke. Time se naravno mnogo toga promenilo, ima nas više, ali to mi ne smeta. Ima baš prijatnih žena, jednoj sam na primer, zamena za baku“ – kaže Erika.
Autori: M. Fišer, D. Roščić
Odg. urednik: N. Jakovljević