Život izbeglica iz Mijanmara
21. novembar 2007.
Krajem septembra, mijanmarska vojna hunta brutalno je ugušila mirne proteste monaha koje su podržali advokati i veliki broj sugrađana. Usledila su hapšenja. Mnogi monasi su prinuđeni da preko granice prebegnu u Tajland. Jedan od njih prenosi da oni tu žele da skupe nove snage i da se nanovo organizuju. On je tek nedavno stigao u Mae Sot.
«Ovakvo ratno raspoloženje protiv naše verske zajednice još nikada nisam doživeo. Mi smo nevini, ali i pored toga poniženi i uvređeni. Režim koristi kriminalce koje nalazi po zatvorima, plaća ih da bi nas napadali. Mnogi monasi su mrtvi. Mi smo svi monasi i želimo da nastavimo našu borbu. Ali, potrebni su nam saveti, ideje i podrška. Mi smo za bojkot Olimpijskih igara u Pekingu, jer Kina nam nije učinila ništa dobro».
Duboka je frustracija zbog vojnog režima. Mnogi ne veruju da je Ujedinjenim nacijama uspelo da za pregovarački sto dovedu predstavnike mijanmarske vlasti i opozicije koju predvodi dobitnica Nobelove nagrade Aung San Su Kji.
Mnoge izbeglice iz Mijanmara pokušavaju da nađu posao u daleko bogatijem susednom Tajlandu. Ali, većina tih ljudi nema za to potrebne papire i samim tim ni prava. Doktor Sintija Maung, pripadnica karenske nacionalne manjine, i sama je izbeglica iz Mijanmara. Još 1989. godine u pograničnom području otvorila je kliniku gde je pružana besplatna pomoć izbeglicama i ekonomskim emigrantima.
«Sve je to vrlo komplikovano jer Tajland i Burma dele veoma dugu granicu. U Tajlandu ima mnogo pripadnika različitih naroda bez papira. Ovde nema pravog sistema koji bi te ljude registrovao. I zato su oni vrlo podložni šikaniranju i kršenju ljudskih prava».