Život na Siciliji bez „mafijaškog reketa“

Analisa di Mateo penje se uskim stepenicama do jedne od tri spavaće sobe u seoskoj kući iz 18. veka. Menadžerka ulazi u prostoriju sa starom, drvenom tavanicom i otvara prozor. Analisa je zazviždala ka konjima koji su pasli na livadi. Bujna livada prekrivena je žutim cvetovima brnistre. Ceo kompleks zove se Portella della Ginestra ili kapija ka brnistri. Kako je to nežno, kaže di Mateo: “Zamislite da se probudite uz takvu panoramu. Za ljude iz grada, tišina je čudo”.

Ali ta oblast ima istoriju koja je sve samo ne mirna. Godine 1947. seljaci su se okupili u dolini da proslave Prvi maj. Odjednom, usred proslave, začula se pucnjava. Jedanest ljudi je ubijeno. Frančesko Galante iz antimafijaške grupe Libera terra (Slobodna zemlja) kaže da su banditi povezani sa mafijašima hteli da upute poruku onima koji se usuđuju da se bore za prava seljaka:

“To je u stvari bio prvi masakr, prva velika akcija zastrašivanja seljaka i siromašnih koji su zahtevali demokratsko korišćenje zemljišta kako bi poboljšali svoje životne prilike”.

Ipak zastrašeni seljaci su bili ućutkani i mafija je preuzela većinu plodnog sicilijanskog tla. Zemlja je moć i mafija je imala monopol nad zemljom. Sedamdesetih godina mafijaški bos Bernardo Bruska preuzeo je Portella dela Ginestra. Devedesetih godina osuđen je zbog ubistva trojice policajaca na doživotnu robiju. Vlada mu je oduzela zemlju. Italijanski zakon predviđa da se bivša imovina mafijaša dodeli zadrugama kako bi se pomoglo zajednicama koje su kriminalci uništili.

Antimafijaška grupa Libera Terra obnovila je dotrajale kuće i placeve. Menadžerka di Mateo priznaje da su neki gosti odlučili da napuste hotel kada su saznali za poreklo zemlje:

“Bilo je gostiju iz okolnih gradova. Mentalitet je ponegde još takav da ljudi poštuju mafijaše. Zato su se bojali da ostanu ovde, jer ovde ne poštujemo mafijaške bosove”.

Emilijano Roki je šef restorana u Portella della Ginestra. On ne namerava da ljubi prsten nekome od mafijoza: “Čovek koji širi strah i teror jeste kriminalac. Tačka. On ne zaslužuje poštovanje”.

Ovaj 32-godišnjak obučen u crno „šefovsko odelo“ kaže da hotel zapošljava četiri osobe i predstavlja novi ekonomski model. „To je posao koji opstaje sopstvenim snagama, koji obezbeđuje posao ljudima, a ti ljudi rade u poštenim preduzećima, a ne u kriminalnim.“

Možda ne zvuči kao nešto neobično. Ali na Siciliji većina vlasnika prodavnica plaća reket mafiji. Takva praksa je rezultirala nižim platama i kočenjem privrednog rasta, što dovodi do manjka radnih mesta.

Ali Portella dela Ginestra ne plaća reket i šef Roki kupuje namirnice od vlasnika koji isto čine – od poljoprivrednih namirnica do vina. Mišlen vodič je nedavno pohvalio hotel i restoran. Ali prave sudije su turisti i lokalno stanovništvo.

Nastavnik Đovani Grutadaria koji je sa učenicima srednje škole na izletu u Portella dela Ginestra kaže da su ti mladi ljudi odrastali sa verom da je potkazivanje mafijaša kukavički čin. On misli da njegovi učenici neće doživeti kraj mafije, baš kao ni njihova deca ili unuci. Moraće da prođe nekoliko generacija. Ipak, u tom hotelu je učinjen prvi korak. “Ručak je ovde bio izvrstan … pun nade. Ručak nije bio zanimljiv samo zbog toga šta smo jeli, nego zbog namirnica uzgajanih na našoj zemlji. To je vrlo bitno i daje novi život obeščašćenoj zemlji”.

Hotel i restoran Portella della Ginestra cveta i razvija se ne zaboravljajući svoje tragične korene. A posetioci koji hoće sobu s pogledom dobiće i više od toga.

Autori: N. Grinlis, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević