Život u pećini, hrana iz kontejnera

Jesen u Andaluziji. Sveže povrće na tezgama, sunce i u pozadini snežni vrhovi Sijera Nevade. Ali Bea nije došla da kupuje na pijaci, već da pretura po kontejnerima. Mora da požuri, da je ne bi opet oterali čuvari sa pijace u Granadi.

Povrće koje završi u smeću obično je sveže, pogotovo ovako rano ujutru. Prodavci tamo bacaju ono što im je ispalo iz kutija. Za Beu, to je šansa da se snabde hranom za celu nedelju. Ta tridesetogodišnja Španjolka redovno putuje autobusom na pijacu i iz kontejnera vadi sve što može da ponese sa sobom. Uglavnom je to povrće. Kada želi ribu ili meso, pita prodavce na tezgama. Ako ima sreće, neko joj ponešto da.

Bea je rođena u Madridu i želela je da postane učiteljica. Studirala je istoriju umetnosti u Italiji i diplomirala u Rimu. Zatim je nekoliko godina živela u Berlinu, gde je radila u ćevabdžinici. Posle toga se vratila se u Španiju i položila državni ispit za učiteljicu. A onda je počela ekonomska kriza – i Bea je shvatila da ne može da nađe posao.

Buntovnici, izbeglice i prosjaci

Bea izgleda umorno, dok se uz šolju kafe priseća tog vremena. Na obroncima Sijera Nevade u jesen već postaje prohladno, a Bea nema grejanja – zato što živi u pećini. U Granadi, na jugu Španije, to nije toliko neobično. Mnogi ljudi na periferiji tog grada u žive u pećinama, bez vode i struje Ipak, te pećine često su opremljene nameštajem i prilagođene za stanovanje.

Neki od tih ljudi su buntovnici koji žele da se osame i povuku iz društva, ali tu su i izbeglice iz Afrike i prosjaci koji nisu našli drugi smeštaj. Bea nije jedna od njih. Ona je dospela u pećinu ne zbog siromaštva, već zbog ljubavi i želje za avanturom.

Od glume do pećine

Pravi razlog za to je njen bivši dečko, koga je upoznala pre tri godine na jednom kursu glume. I danas se smeška kada misli o njemu. Bio je buntovnik, studirao je u Granadi i živeo u pećini u blizini tog grada. Bea se preselila kod njega. Ali onda su raskinuli i on je napustio i Beu i pećinu. Sada živi sama, usred divljine, ali se ne plaši. „Za sada se još ništa nije desilo“, kaže ona.

Dok priča o svom bivšem momku, Bea kuva na ognjištu pored ulaza u svoju pećinu. U loncu je povrće sa pijace. Za to što još uvek živi ovde, Bea krivi državu. Zbog finansijske krize, Španija je zavela oštre mere štednje u sektoru obrazovanja. „Jednostavno, nema radnih mesta za učiteljice u državnim školama“, kaže Bea. Učitelji masovno dobijaju otkaze, a država smanjuje i sektor zdravstva. „Za mene nije bilo mesta u profesiji za koju sam se školovala“, objašnjava Bea.

Ljudi rade previše

Sada je u Granadi, živi u pećini i nije sigurna kako da promeni stvari „Ovde ima puno vremena za razmišljanje“ kaže dok se igra sa kosom. „Ovde sam u zemlji. Potpuno je mirno i mogu da čitam uz svetlost sveća. Tu ima i malo romantike“, kaže ona.

U takvim trenucima, Bea izgleda kao da pripada baš tu – sa džointom u ruci dok pored nje gore mirišljavi štapići. Kao da nikada nije ni planirala da nađe redovan posao. Ali u sledećem trenutku, ponovo deluje umorno. „Mislim da je ovo što se dešava u Španiji jedan prirodni proces. Resursi su ograničeni, ljudi puno rade, za malo novca.“

Nega tela na crkvenom bunaru

I Bea povremeno radi, da bi mogla da sastavi kraj sa krajem. Leti putuje u Francusku i radi kao sezonski radnik u poljoprivredi. Tako zaradi malo novca za najnužnije stvari. Kupuje uglavnom knjige, ali ima i radio na solarnu energiju, koji takođe može da puni ručno. Da li joj nešto nedostaje od života u gradu? „Možda topli tuš“, odgovara. Bilo da je leto ili zima, može da se opere samo vodom iz bunara jedne crkve koja je od pećine udaljena par stotina metara. Njeni ciljevi su skromni – želi da renovira svoj dom, da uzgaja svoju hranu i da osnuje porodicu. Jednog dana.

Kada posećuje prijatelje u Madridu, oseća se neugodno. Kaže da je tamo sve isuviše užurbano, i da su ljudi u gradu još opsednuti kupovinom kuće. „'Castillos en el aire' tako mi kažemo na španskom – Kule u vazduhu“ objašnjava Bea. Ona smatra da je baš zbog takvih kula u vazduhu došlo do sloma na tržištu nekretnina, i da je zbog toga počela kriza. I zbog toga se njen život neće brzo promeniti.

Autori: Kristijan Ignjaci / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković