Život u senci nuklearke

Bernar Zener godinama je bio nadležan za bezbednost reaktora u nuklearki Katenom. Sad je u penziji i iz svoje bašte ima pogled na centralu u kojoj je radio.

„Ponosan sam što sam učestvovao u izgradnji nuklearke“, kaže Zener, a na pitanje kako reaguje na havariju u Japanu odgovara: „Dirnut sam što Japanci po svaku cenu pokušavaju da spreče širenje radijacije. U mislima sam sa osobljem.“

Ali, Bernar Zener se na plaši havarije u Katenomu. Nastaviće da stanuje u senci nuklearke. Francuski ekolozi kod njega ne nailaze na podršku. Nije čudo što je traže s druge strane granice, u Nemačkoj.

Brojni kvarovi

Rože Fajfer, francuski borac za zaštitu čovekove sredine došao je u nemački gradić Perl na reci Mozel. Sa Ute Šumpberger iz gradske uprave usaglašava protestne akcije protiv Katenona udaljenog samo nekoliko kilometara. „Odavde se Katenom inače dobro vidi, šteta što se danas ne vidi“, objašnjava Šumpberger.

U Katenomu je bilo brojnih kvarova. Bez posledica po okolinu, tvrdi kompanija za električnu struju EDF. Ali, ekolozi ne veruju. Rože Fajfer zna da u Francuskoj rado zatvaraju oči pred atomskom opasnošću.

„Posle nesreće u Černobilju, deci u Nemačkoj bilo je zabranjeno da se igraju u dvorištu, ljudi nisu jeli salatu iz bašte. Na francuskoj strani je sve bilo dozvoljeno, niko nije morao da pere kosu, a deca su se igrala na školskom dvorištu. Kao da su graničari zaustavili radioaktivni oblak na granici“, kaže Fajfer.

Vetar duva prema Nemačkoj

I danas je svest o opasnosti u Nemačkoj daleko veća nego u Francuskoj. Postoji manja opasnost od zemljotresa, ali ima i drugih opasnosti, kaže Fajfer. „Plaši me to što je u svakom trenutku moguće da dođe do super-havarije, ako bi se, na primer, avion srušio na Katenom. Imamo dovoljno satelitskog otpada u svemiru… Stalno na zemlju padaju njihovi komadi“, strahuje francuski aktivista za zaštitu čovekove sredine.

Kada bi u nuklearki Katenom zaista došlo do nesreće, bili bi pogođeni i stanovnici na nemačkoj strani „Još dok se gradila nuklearka Katenom, znali smo da vetar duva ili u pravcu Nemačke ili Luksemburga. Ljuti smo zato što nas to direktno pogađa“, kaže Ute Šumpberger iz gradske uprave Perla.

Opasnost je ista za sve u okolini, ali odluku o budućnosti nuklearke donosi samo Francuska. Da li je to normalno u ujedinjenoj Evropi? Šef nuklearke Stefan Dipre Latur se ljuti kad mu se to pomene. Nemci treba da se bave svojim problemima, kaže on. „Isto pitanje trebalo bi postaviti i za termoelektrane koje ispuštaju ugljen dioksid. Ni CO2 se ne zaustavlja na granici. Promena klime se tiče svih nas. Kao i pitanje različitih vodova energije“, odgovara Latur.

Miraži štite nuklearku?

Šef nuklearke uživa podršku francuskog gradonačelnika. Upravo se renovira zgrada opštine novcem dobijenim od poreza, a nuklearka godišnje plaća dva i po miliona evra. Gradonačelnik Šibi neće ni da čuje za opasnost od terorističkog napada i kaže: „Kad bi došlo do terorističkog napada, na primer iz aviona, naši Miraži bi ga odmah oborili.“

„Je su li oni slepi?“ – pita se predstavnik gradske uprave susednog nemačkog grada Ute Šumpberger i apeluje: „Gospodine Sarkozi, pozivam Vas da razmislite i krenete u pravcu obnovljivih energija. Da razmislite o isključenju nuklearki, u prvom redu Katenoma.“

Ali, Nikola Sarkozi trenutno ima dosta briga, između ostalih i to da li će ubuduće moći da prodaje atomske reaktore drugim zemljama. U Francuskoj su daleko od obustave proizvodnje nuklearne energije.

Autorke: Suzane Derhage / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković