Žrtve djačkog mobinga
20. novembar 2007.
Juče su od ranog jutra pred gimnazijom «Georg Bihner» bile postavljene provizorne metalne ograde. Redari su zaustavljali sve koji su želeli da uđu u zgradu ili dvorište škole – osim nastavnika i rukovodstva. Mnogi prisutni pedagozi su bili vidno šokirani vešću o sprečenom krvoproliću.
«Imam loš osećaj, cele noći nisam spavala. Poznajem učenike i vrlo sam potresena».
«U ovom trenutku još je neshvatljivo šta se to dešava u mladom čoveku; kako je uopšte moglo da dođe do toga. Dobro sam poznavala roditelje jednog od ova dva momka. U trenutku sam mislila pre svega na njih i to koliko mora da je za njih bio užasan ovakav udarac sudbine».
Neki nastavnici su dobro poznavali ove đake koji su, kako kažu, važili za povučene usamljenike.
«Jedan je bio veoma povučen, a drugi je upadao u oči kao autsajder».
Dan posle tragičnog događaja koji je označio sprečavanje još veće tragedije, još uvek je više pitanja nego odgovora. U nemačkim medijima se razlikuju informacije o mogućim razlozima dvojice đaka da isplaniraju krvoproliće. Neki prenose svedočenja više nastavnika prema kojima se dvojica sprečenih počinilaca ne uklapaju u klasičan obrazac takvih ubica, ali neki o obojici govore kao o žrtvama đačkog mobinga – perfidno izražavanog prezira i potcenjivanja koje očigledno nije mimoišlo ni sestru jednog od njih.