Žurke koje komšije ne čuju

Ekipa Dojče velea posetila je jednu ovakvu žurku u stanu. Prošla je ponoć a soba je prepuna Parižana koji skaču u ritmu muzike. Među njima je i Žastin Davo: „Mislim da je to sjajno! Atmosfera je drugačija, čudna i možete napraviti žurku bilo gde. Celo leto sam bila na ovakvim nemim žurkama širom Pariza. Žurka u parku je sjajna... ili pored reke ili ispod Ajfelovog tornja… čak i kod kuće.“

Nastali u Amsterdamu, razvijeni u Londonu, nemi disko klubovi su svoj dom našli u Parizu, gradu sa odbojnošću prema žurkama, gde policija posle 22 časa uveče zavodi policijski čas bez buke. U ovom gradu noćni život znači šetanje psa.

Bertran Rigidel iz kompanije Silent Events kaže da organizuju privatne žurke svaki vikend. „Ako hoćete da organizujete rođendansku žurku, mi dođemo kod vas i obezbedimo sve potrebne slušalice. I to košta 5 evra po slušalicama. Plus, ako želite možemo obezbediti i disk-džokeja, jednog, dva, tri. Veoma jednostavno!“

Parižanima nije trebalo mnogo da kreativno primene izum. Recimo na sredini bulevara koji ide kroz parisku četvrt crvenih fenjera Pigal, grupa sa slušalicama na ušima pratila je nastup pevačice Židre na drugom spratu. To je bio nje drugi nastup, a prvi je bio u klubu „Les Parisiennes“. „Zapravo sam nastupala u ženskom toaletu. Na binu su postavili TV, a mene su snimali, tako da je izgledalo kao direktni prenos. Bilo je zabavno.“

Za Židre to je način da se u svetu sve manje tolerantnom na buku izborite za svoje pravo na žurku. To je pristojna neposlušnost.

Autori: Džon Lauerson / Daniela Vranković
Odg. urednik: Nemanja Rujević