1. maj u Nemačkoj

O tome koliko je Prvi maj danas značajan najbolje govore slike sa sve brojnijih protesta radnika...

«Oko stotinu radnika osiguravajućeg koncerna "Alianc" okupilo se u centru Kelna. Oni nose crvene zastave sindikata Verdi i transparente na kojima piše «Majka Aijansa odbacuje svoju decu.» Njihov koncern je pre godinu dana najavio zatvaranje 7 500 radnih mesta, ljudi su se našli u šoku. Zaposlenje u ovoj branši decenijama je smatrano za dobro plaćen posao čitavog života.»

Takav razvoj je primetan i u drugim branšama, kaže Volfgang Ulenberg. On je predsednik sindikata regionalnog ogranka Saveza nemačkih s indikata.

«U trenutku kada ljudi primete da se radi o njihovoj zaradi, i njihovom radnom mestu, oni postaju naši šlanovi. Tada im je potrebna zaštita i naša saglasnost. Mi možemo da konstatujemo da smo izgubili članstvo medju starijima, i nezaposlenima, ali mi dobijamo sve više novih mladih ljudi, žena... koji kažu «Ja sam u nevolji, ja sam nemogu da se nosim sa situacijom, sindikati su na našoj strani. «

To što je njegova organizacija od početka 90.tih izgubila pet miliona članova i što je još samo oko 20 procenata svih zaposlenih organizovano kroz sindikate, on ne navodi. Volfgang Ulenberg zauzima borben stav i o gubitku značaja sindikata ne želi da zna. Samo još tradicionalni majski protesti pokazuju da ljudi polažu velike nade u Savez nemačkih sindikata.

Era patetičnih majskih govora je prošla, kada je privi maj bio politički praznik na kojem su sindikati pozivali na demonstracije za nemačko jedinstvo. Pre svega Berlin je bio grad d u kojem su se okupljale mase. ...

Prvi maj je praznik sa promenjivom istorijom, nedeljivo povezan sa sindikalnim pokretom. U vreme carstva stotine hiljada su demonstrirali tražeći pravo na osmočasovno radno vreme i organizovanje u sindikate. Nacional – socijalisti su iskoristili praznik rada za propagandne marševe i zapaljive govore, zbog čega Nacisti i danas rado koriste 1. maj za demonstracije. Sa ponovnim ujedinjenjem Nemačke i marševi na Berlinskom Aleksanderplacu su doživeli kraj.

Dan rada ponovo pripada sindikatima, a oni uprkos ukidanja radnih mesta u osiguravajućim društvima, bankama ili u pošti gube sve više članova.

Frederike Šulc