18 godina od masakra kod sarajevske tržnice

Tokom rata 1992-1995. godine, Sarajevo je svakodnevno bilo pod vatrom artiljerijskog i drugog oružja i oruđa bivše Vojske Republike Srpske (VRS). Na meti snaga lojalnih predsedniku RS Radovanu Karadžiću često su bili civili u redovima za vodu ili humanitarnu pomoć, deca u parkovima ili na igralištima. Prema tvrdnjama očevidaca, granatirana su i groblja za vreme sahrana, tržnice, biblioteke, sportski objekti, glavne gradske saobraćajnice i vozila javnog prevoza. Pod vatrom su bili gotovo svi prostori u gradu na kojima su se okupljali civili, putevi kojima su se građani kretali u potrazi za hranom... Na meti artiljerije VRS često su bile i bolnice, škole, a granatirani su i domovi za decu bez roditeljskog staranja.

Mnogi slučajevi „terorisanja“ Sarajeva tokom tog rata opisani su u optužnicama koje je Tužilaštvo Haškog suda podiglo protiv bivših pripadnika VRS, uključujući komandanta snaga „bosanskih Srba“ Ratka Mladića.

Bolna svedočenja

Prema nalazima istražnih komisija, uključujući komisiju UNPROFOR-a, 28. avgusta 1995. godine sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa bivše VRS na uže gradsko jezgro ispaljeno je nekoliko minobacačkih granata. (Na naslovnoj fotografiji Markale nakon prvog napada u februaru 1994. godine). Jedna od njih eksplodirala je ispred Gradske tržnice Markale i usmrtila 43, i ranila više od 84 civila. Među ubijenima je i sedamnaestogodišnji Adnan Ibahimagić, prisećaju se prijatelji njegove porodice.

„Njegovo telo je visilo preko ograde kod tramvajskih šina. Tog dana se nije javio, iako je imao običaj da se javi. Prvo smo ga tražili u Vojnoj bolnici, ali ga tamo nije bilo na spisku ranjenih i mrtvih. Tek kasnije smo pronašli njegovo telo u mrtvačnici. Imao je sedamnaest godina kad je ubijen“, rekao je Mehmed Mešić.

Granata proizvedena u Srbiji

Minobacačka granata koja je 28. avgusta 1995. godine ubila i ranila desetine građana Sarajeva bila je proizvedena u fabrici „Krušik“ u Valjevu (Republika Srbija) dve godine pre toga, na suđenju Ratku Mladiću svedočio je tadašnji istražitelj Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) BiH Emir Turkušić. On, koji je u istrazi o eksploziji učestvovao kao član tima za kontradiverzionu zaštitu MUP-a BiH, izjavio je da je na stabilizatoru granate pronađena oznaka KV-9307.

„To znači da je projektil bio proizveden u valjevskom 'Krušiku' u julu 1993. godine“, rekao je Turkušić. Istu oznaku imale su još četiri granate koje su tog dana eksplodirale u blizini Markala. Ratko Mladić je, između ostalog, optužen za teror nad civilima u Sarajevu granatiranjem i snajperisanjem u periodu od 1992. do 1995. godine. Mladićeva odbrana nastaviće ispitivanje Turkušića u sredu (28. avgusta).

NATO-va „namerna sila“

Svedok optužbe u procesu protiv bivšeg predsednika RS-a Radovana Karadžića, bivši član komande UNPROFOR-a u BiH David Harland, potvrdio je da su snage „bosanskih Srba“ vršile „ciljane napade na Sarajevo“ kako bi terorisale civile. „Tada smo (1995.) rekli da ne znamo ko je te granate bacio kako bi prikrili planove o vojnoj intervenciji“, rekao je Harland.

Karadžićevi sledbenici i danas tvrde da je za masakr odgovorna vlada u Sarajevu, koja je želela da izdejstvuje međunarodnu vojnu intervenciju.

Masakr kod Gradske tržnice 28. avgusta 1995. godine bio je poslednji veliki zločin Karadžićevih snaga u opkoljenom Sarajevu. Usledila je NATO operacija „Deliberate force“ (Namerna sila). Vojno-političko rukovodstvo RS, prisiljeno je na deblokadu Sarajeva i povlačenje artiljerije sa položaja oko glavnog grada BiH.

Vazdušni udari prošireni su i van zone sarajevskog ratišta, tako da je NATO uništio znatne vojne potencijale RS-a. U severozapadnoj Bosni usledile su i vojne operacije Armije BiH i Hrvatskog veća odbrane što je, u kombinaciji sa međunarodnim pritiskom, dovelo do Dejtonskog sporazuma.

Autor: Samir Huseinović
Redakcija: Jakov Leon