30 godina sporazuma iz Kemp Dejvida

Bila je to izjava američkog predsednika Džimija Kartera nakon što je postignut sporazum.

Dve godine ranije, egipatski predsednik Sadat izjavio je da je spreman da ode „na kraj sveta, čak u izraelski Kneset“ kako bi bio uspostavljen mir na Bliskom istoku. U Izraelu, i ne samo tamo, izgubljena je svaka nada u mir nakon izbora Menahema Begina za predsednika vlade. Međutim, Begin je pozvao Sadata u Jerusalim i posle jednogodišnjih intenzivnih pregovora potpisan je mirovni ugovor iz Kemp Dejvida. Potpisivanju nisu prisustvovali predstavnici arapskih zemalja i Palestinaca. Oni su osudili sporazum i bojkotovali Sadata koji je poručio: „Egipatski narod, koji ima veliko nasleđe i istančani osećaj za istoriju, od početka je shvatio vrednost i značaj ovog sporazuma“.

Mir nema alternativu

Inače, ugovorom je bila predviđena autonomija za Palestince kao prelazno rešenje ka samostalnoj državi. Četrnaest godina kasnije, o nečem sličnom dogovorili su se u Oslu Palestinci sa Izraelom. Begin se obavezao da će Egiptu vratiti celo Sinajsko poluostrvo i prihvatio je princip „teritorije za mir“. Njegovi naslednici učinili su sve kako bi minirali upravo taj princip izraelsko egipatskog sporazuma, obrazlažući to time što je samo još Jordan sledio egipatski primer i sklopio mir. Protivnici mirovnog sporazuma ubili su dve godine kasnije Anvara el Sadata. Sporazum iz Kemp Dejvida ipak je istorijsko postignuće, mir između dve zemlje potrajao je do danas. Nije to nikakva ljubav, ali jeste korektan odnos dve države. A i oni koji su tada govorili „ne“ – od pokojnog Jasera Arafata do saudijskog kralja Abdulaha - odavno su shvatili da mir nema alternativu.