30 hiljada godina za atentate u Madridu

Na kraju ispitivanja, mada priznanja nije bilo, sudija nije imao nikakvih sumnji da su 8 glavno- osumnjičenih krivi za smrt brutalno ubistvo 191 osobe i teške povrede stotine putnika koji su bili na putu za posao kada su 11. marta 2004 istovremeno eksplodirale 4 bombe u 4 voza.

Jedan od osumnjčenih, egipćanin Rabei osman el dajed – oslobodjen je zbog nedostka dokaza.tako nešto mora biti moguće u pravnoj državi. Španskom pravosudju je uspelo da uprkos brutalnosti ovog zločina ne donese presudu slepo vodjena primitivnim instinktom osvete – već da odluku donese veoma izdifrencirano ,mada je svojevremeno Španija doživela istu traumu kao i Amerika 3 godine ranije.

Bilo je to vreme kada je islamitički teror stigao i do Evrope. Pritom je prvo izlgedalo kao da je za atentate odgovorna ETA . U svakom slučaju tako je to konzervativna partija htela da predstavi javnosti, biračima pred izbore. Medjutim, ova opasna prevara nije uspela – socijalisti su pobedili a upravo završeni proces ne ostavlja ni malo mesta za teorije zavere koje nisu zamrle i po kojima su atentate izvršili ETA i arapski islamisti.

Izveštaj istražnog sudije, na osnovu kojeg je presuda donesena je bio solidan - preko dve godine istrage, preko 300 ispitanih svedoka, preko 60 veštaka – sve zabeleženo na skoro 90 000 stranica.

Za razliku od vojnih tribunala u američkom logoru na Gvantanamu, svaki optuženi je imao branioca i sva pomoćna sredstva uključujući i priliku za sopstveni pledoaje. Proces je sve vreme, za porodice žrtava nepodnošljivih 57 dana – bio javan i transparentan. To samo pokazuje da ovde niko nije hteo da presudi na brzinu – pa makar se radilo o teroristima.

Groteskno visoke kazne zasnovane su na pravnoj tradiciji Španije gde se kazna umnožava brojem žrtava. De fakto ni jedan od optuženih neće provesti više od 40 godina u zatvoru. Pitanje je, da li je to dovoljna kazna za zločin ovakvih razmera. Ipak, istraga i proces su bili besprekorni, a presuda jasno razdvaja krivce od nevinih.