40. Bitef

„Mi živimo u jednom postmodernističkom vremenu, u jednom post-postmodernističkom vremenu, prema tome u jednom eklektičnom vremenu i nikad pozorište ni ranije nije bilo čisto po svojoj formi, a sad pogotovu. Neka nova tendencija je da se mešaju žanrovi, tj. da se mešaju verbalno i neverbalno, igračko i plesno, čak i ćutanje, pozorište bez i jedne jedine reči, gde je bilo predstavnika ove godine i takve umetnosti. Najekstremnija je predstava Jalova zemlja iz Holandije, koja je bez i jedne jedine reči, ali nije kao Nađova bez reči, već je sa nekim stilizovanim pokretom. To su potpuno životnoi pokreti u grupi onih koji kradu sa mrtvih ljudi ili ubijaju da bi skinuli odeću sa mrtvih i sa jednom građankom usred toga i dramatikom čekanja svega toga i straha i iako je ta slika na neki način naturalistička, postaje poetična i postaje metafora savremenog postojanja, i to je za mene najnovija tendencija ovogodišnjeg BITEF-a.” Kada je reč o savremenoj drami, nezaobilazne su predstave sa izrazitom tendencijom da menjaju svet oko sebe. Od angažovanih drama na ovogodišnjem BITEF-u izdvojila se predstava španskog reditelja Rodriga Garsije Priča o Ronaldu, klovnu iz McDonnalds-a u kojoj se bacaju kilogrami hrane što ilustruje sliku otpora prema globalizaciji.

Društveni angažman tipičan je za nemačko pozorište. Temama terorizma i nezaposlenosti bavi se predstava Big in Bombaj u izvođenju internacionalne grupe “Dorki Park” iz Berlina a u režiji Argentinke Konstance Makras. Ovde se krize umetnika koji su se našli na ulici ukrštaju sa savremenim krizama planetarnih razmera.

Drugi komad kojim se Nemačka predstavila na ovogodišnjem BITEF-u nastao je u koprodukciji sa teatrima iz Švajcarske i Bugarske. Predstava Kargo Sofija-Beograd švajcarskog reditelja Štefana Kegija odvija se u prostornom modelu teretnog vozila koji umesto robe prevozi priče vozača kamiona na duge staze. Štefan Kegi je u ovoj predstavi uveo životopise asfalta, muziku Balkana i buku motora.

BITEF kao pozorišni festival često je osporavan. Dugo se verovalo da nije bio inspiracija srpskim pozorišnim stvaraocima, međutim ta situacija se menja, kaže Jovan Ćirilov:

„Da ste me pitali pre deset godina, rekao bih da BITEF, u njemu uživa publika, kritičari poštuju i informišu se, a da nažalost nema pravog uticaja na naše pozorišne stvaraoce. Međutim, poslednjih deset godina može da se kaže da nova generacija živi u koordinatnom sistemu toga novoga, pokušava, traži svoje. Ja sam protiv imitacije i protiv onog romantičnog shvatanja i priče o uticaju, nego bolje rečeno „impakt”, što na engleskom jeziku znači pečat koji se daje jednom vremenu i živi se u svom vremenu.”

Ovogodišnji BITEF obeležio je izuzetno bogat prateći program, među kojima su ciklus „BITEF na filmu”, posvećen reditelju Piteru Bruku, Bitef polifonija, umetničke radionice, tribine, predavanja i izložbe. Jedno veče posvećeno je osnivaču festivala, Miri Trailović promocijom knjige o životu i radu ove istaknute rediteljke pod nazivom “Gospođa iz velikog sveta”. Autor je teatrolog Feliks Pašić, a knjigu je objavio Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu.

Novina ovogodišnjeg BITEF-a jeste i tešnja saradnja sa festivalom BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti). Naime, predstava Balet za život Morisa Bežara iz Švajcarske, rađena na muziku grupe Queen i Volfganga Amadeusa Mocarta, označava kraj 40. BITEF-a i ujedno početak BEMUS-a.

Aleksandar Djokanovic