400 milijardi, ali da se dobro pazi...

Posledice krize su vidljive svuda: sve veća nezaposlenost, veći rashodi i deficiti državnih budzeta, pad potražnje i ugrožena preduzeća... Čelnici Evropske unije su se dogovorili da se za ozdravljenje svetske privrede i finansija uvedu daleko stroža finansijska i poreska kontrola, sređivanje bankrotiranog finansijskog tržišta i obnova trgovine i upliv na pregovore o liberalizaciji svetske trgovine, saopštio je predsedavajući, češki premijer Mirek Topolanek.

Ključno je uspostavljanje poverenja

On je izjavio da se predlaže i znatno povećanje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda. Češki zvaničnici su potvrdili da se, u sporazumu sa SAD, predviđa udvostručenje sredstava MMF, koji bi trebalo da bude ključno oruđe podrške zemljama u teškoćama, isto kao i jedno od nadzornih tela svetskog finansijskog sistema. Evropska unija, rečeno je, planira da u kapital MMF unese dodatnih 75 do sto milijardi evra. Topolanek je podvukao da je ključno da se uspostavi poverenje, kako banaka koje treba da kreditiraju proizvodnju i preduzeća, tako i stanovništva koje bi, uz poreske i druge olakšice, moralo da počne da troši, a ne da raspoloživa sredstva čuva i štedi zbog neizvesne budućnosti.

Novi izdaci pokreću lanac posledica

Predsedavajući samita EU naglasio je i da se najpre mora videti kako će biti sprovedene sve evropske mere privredno-finansijskog oporavka, uz sredstva od 400 milijardi evra, da bi onda možda sagledalo i da li učiniti dodatne korake. Švedski premijer Fredrik Rajnfeld je već izrazio zabrinutost zbog toga što bi novi izdaci mogli imati negativne posledice: “Problem je u tome što dolazimo do tačke gde Evropa čini sve što je u njenoj moći. Mi imamo deficite u mnogim evropskim privredama. To opet izaziva nove probleme. Kamate i porezi rastu kako bi se finansirali deficiti.“

Povećanje fonda za pomoć u nevolji

To je bila poruka i američkoj administraciji koja odmah traži da se ubrizgaju nove velike količine novca u potrošnju da bi se obnovila i proizvodnja, a Evropska unija smatra da ujedno treba reformisati finansijski sistem, uključujući nadzor "poreskih rajeva" i spekulacionih fondova, i videti da li će i dosadašnje mere zaista podstaći potrošnju.

Topolanek i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo novinarima su preneli da su lideri evropske dvadesetsedmorice prihvatili plan o utrošku nepotrošenih pet milijardi budžetskih sredstava EU za energetske i druge infrastrukturne projekte u zemljama dvadesetsedmorice, uključujući razvoj seoskih područja i osetno jačanje internet-mreže u Evropi. Takođe je načelno prihvaćena mogućnost da se sa 25 poveća na 50 milijardi evra fond EU za pomoć onim članicama Unije koje zapadnu u velike platnobilansne, monetarne i budžetske teškoće. Sredstva iz tog fonda su dodeljena Mađarskoj i Letoniji.