50 godina Kenije

Tog 12. decembra 1963. Kenija proglašava nezavisnost od Velike Britanije. Džomo Kenijata bio je prvi predsednik ove zemlje. Na vlasti ostaje do smrti - 1978. godine. Postavlja temelje za prevlast svog, Kikuju plemena. Tako počinje novija istorija zemlje, koja danas obeležava pola veka od osnivanja.

Nakon kolonijalnog perioda, ova istočno-afrička zemlja dobija ime po najvišem planinskom vrhu. Etnička grupa Kikuju je imala svoj geografski naziv za planinu - kere nijaga, što u prevodu znači "sjajna planina". Ona i danas važi za sveto mesto. Veruje se da je tu nekada živeo bog Nagi.

Tamnu stranu istorije predstavljaju likvidacije političkih neistomišljenika. Među žrtvama su novinar Gama Pinto (1965), ministar za razvoj Tom Mboja (1969 - na slici). Godine 1990. ubijen je šef diplomatije Robert Ouko i to nakon što je započeo istragu zbog korupcijskih afera u zemlji.

Potpredsednik Daniel Arap Moi preuzima vlast 1978. godine. Tokom svoje 24-godišnje vladavine, zemljom je rukovodio kao depot. Neistomišljenici su u njegovo vreme nestajali i ubijani. Korupcija i kriminal cvetaju. Ovaj autokrata se postarao za nepostojanje političke slobode u Keniji.

U napadu na američku ambasadu 13. avgusta 1998. u Najrobiju, gine 250 ljudi, ponajviše Kenijaca. Preko 5.700 ljudi je povređeno. Od tada je u više navrata dolazilo do terorističkih napada u zemlju, iza kojih je uglavnom stajala Al-kaida, odnosno njen ogranak Al-Šabab milicija iz Somalije.

Na izborima 2002. godine pobeđuje kandidat nacionalne "Duga-koalicije" Mvai Kibaki i postaje treći predsednik Kenije. Ne održava predizborna obećanja, pre svega u borbi protiv korupcije. Pet godina kasnije dobija drugi mandat, zbog čega u zemlji dolazi do velikih nemira u kojim gine preko 1.000 ljudi.

Nakon izbora u decembru 2007. godine, protivkandidat Raila Odinga, predsednika Kibakija optužuje za izbornu krađu. Borba za vlast pretvara se u etnički obračun, a samim tim i u teške sukobe, najveće od sticanja nezavisnosti. Život gubi preko 1.000 ljudi, preko 100.000 ljudi je povređeno.

Predsednik Kibaki u avgustu 2010. polaže zakletvu i najavljuje novi Ustav. Decentrallizacija moći i dvodomski parlament po ugledu na američki sistem - to su njegove glavne okosnice. Policijska brutalnost takođe je trebalo da bude obustavljena. Do sada se najviše odmaklo u reformi pravosuđa.

Tesno većino u martu 2013. godine, na izborima pobeđuje Uhuru Kenijata, sin prvog predsednika (50,07 odsto glasova). Uhuruto, kako ga još u Keniji zovu, optužen je za zločine protiv čovečnosti, do kojih je došlo nakon izbora 2007. godine.

Kip Keino 1968. pobeđuje na maratonu u Meksiku i osvoja prvu zlatnu medalju za Keniju. Bio je to početak i veoma uspešne karijere ovog sportiste. Među najpoznatijim maratoncima iz ove zemlje su Vilson Kipsan, Patrik Makau Musioki, Denis Kimeto, Emanuel Mutai.

Devedesetih godina Vangari Matai, profesorika iz istočne Afrike, dobija nadimak "Mama Miti" (Majka drveća). Sa svojim zelenim pokretom sadi oko 40 miliona drveća. Zbog svog političkog angažovanja bila je u više navrata lišena slobode. Za svoja zalaganja, 2004. godine, nagrađena je Nobelovom nagradom za mir.

"Standard" sa radom počinje davne 1902. godine, ali kao "East African Standard". Marta 2006. godina u redakciju upada policija i uništava sve. Povod za nasilni upad bilo je objavljivanje izveštaja o tajnom susretu predsednika Kibakija sa opozicionim političarima. Baka američkog predsednika Obame - Sara Obama, redovno čita ovaj list.

Telekomunikacije i IT sektor, doživeli su procvat poslednjih godina u Keniji. Ova istočno-afrička zemlja, poznata je po brojnim inovacijama na afričkom tržištu. M-Pesa je usluga koja omogućava "mobilan" prenos novca, a tu su i mnoge druge korisne aplikacije. Mobilni telefon je omiljeni uređaj mnogih Kenijaca.