500 godina trgovinskih odnosa Nemačke i Indije

Indija je kao i Kina zemlja sa istinski rapidnim privrednim rastom. Samim tim ona je interesantna kao partner razvijenih industrijskih zemalja, pa, razume se i Nemačke. Prema podacima nemačkog ministarstva privrede, prošle godine je trgovinska saradnja izmedju dve zemlje porasla za 22,4 odsto u odnosu prema prethodinoj godini i iznosila je rekordnih šest milijardi i 200 miliona evra. Pre svega zahvaljujući naglo povećanoj potražnji za industrijskim mašinama u Indiji, nemački izvoz u tu zemlju je porastao čak za 35 odsto i prošle godine je iznosio tri milijarde i 300 miliona evra. Time potencijal ni izbliza nije iscrpljen smatra nemački ministar privrede Volfgang Klement. On kaže da se u narednih pet godina planira udvostručenje trgovinske razmene na oko 12 milijardi evra. Glavni indijski izvozni artikl u Nemačku je svakako tekstilna roba, a na drugom mestu su proizvodi hemijske industrije.

Medjutim, trgovina izmedju Nemačke i Indije ima izuzetno dugu tradiciju – ove godine se naime slavi 500 godina od prvih trgovinskih kontakata Nemaca i Indusa. Sve je počelo davne 1505. godine kada su se tri broda trgovaca iz Augsburga zaputila put Indije. Tada se u Evropi nije mnogo znalo o indisjkom potkontinentu. Ali otkako je Vasko da Gama 1498. godine otkrio Indiju, pomorskim putem je počela da se odvija za ono vreme dosta živa trgovina. U Evropi su brzo došli na cenu začini poreklom iz Indije, a naravno i druga roba. Nemci nisu želeli da zaostanu u toj trgovini, koja je obećavala velike prihode. To se posebno odnosilo na trgovce iz Augsburga, koji je u to vreme važio za jedan od najmoćnijih trgovačkih centara u Evropi.

«Trgovačka ekspedicija 1505. godine je bila početak nemačko-indijskih trgovinskih odnosa», kaže Volfgang Knabe. Ovaj etnolog i sociolog kulture se intenzivno bavio proučavanjem početne faze tih odnosa. On kaže da su trgovci iz Augsburga tada opremili za put tri broda.

«Ta tri broda su se zvala «Hieronimus», «Leonard» i «Rafael». Na «Leonardu» se nalazio trgovac Baltazar Šprenger, od koga nam je ostao prvi putopis , koji detaljno opisuje trgovinske odnose. Istovremeno on je bio vodja trgovaca koji su krenuli na put».

Augsburg je početkom 16-tog veka bio svetski grad, imao je oko 40.000 stanovnika, što je za ono vreme bilo jako mnogo za jedan grad. Bogata porodica Fuger i moreplovačka familija Velzer su od tog grada načinili finansijski centar Evrope. Augsburg se nalazio na raskrsnici najvažnijih puteva Starog kontinenta. Stanovnici tog bogatog i svetski otvorenog grada su dobijali sve vesti o novim tržištima i otkrićima. Zato ne čudi da su njegove bogate trgovačke porodice brzo bile spremne da pokušaju da iskoriste šanse koje im je pružala prekomorska trgovina. Ali za to im je kao partner bila potrebna tada najjača pomorska nacija, a to je bila Portugalija. A s druge strane Portugalcima su bili potrebni Augsburžani.

«Može se poći od toga da su pomorskim rutama prevožene ogromne količine začina i druge robe za trgovinu. Time se pojačalo interesovanje za za Iberijsko poluostrvo i za Lisabon, gde je tadašnji kralj Manuel Prvi oberučke prihvatao trgovce i to jednostavno zbog toga što su oni imali monopol na robu koja je bila apsolutno neophodna za kupovinu začina. A to su u prvom redu bili bakar i srebro», priča Knabe.

1505. godine je portugalski kralj poslao na put u Indiju veliku flotu, pod komandom iskusnog moreplovca Franciska de Almeide. Njegov zadatak je bio da trgovinu začinima stavi pod kontrolu Portugalije i da je obezbedi stvarajući baze u Indiji. Toj floti, koju je većim delom finansirao konzorcijum firmi iz Augsburga, priključila su se i tri augsburška broda. Oni su verovatno nosili robu iz regiona Augsburga za indijsko tržište, a znači bakar, srebro, cink, nikl, zatim proizvode od mesinga i keramike, skupocene štofovi kao što je brokat i satove.

«To što je prevoženo, natovareno je luci u Antverpenu. Zatim je put vodio u Lisabon, gde su se tri broda priključila Almeidinoj floti», nastavlja Knabe.

Augsburški hroničar i humanista, doktor Pojtinger, je zapisao da su prvi Nemci krenuli put Indije 3.januara 1505. godine. Naučnik Volfgang Knabe je sebi postavio kao životni zadatak da istražuje njihove aktivnosti u Indiji. On je pre 18 godina osnovao istraživačku grupu sastavljenu od nemačkih i indijskih naučnika. Kako bi mogao da prati nemačke tragove u Indiji, Knabe je tri godine gradio jedan istraživački brod. Tim brodom je 1992. godine naučnički tim tri meseca putovao onim rutama kojim su plovili i nemački trgovci s početka 16. veka.

«Mi smo takoreći očima tadašnjih putnika tražili one tragove koji možda još svedoče o tadašnjoj trgovini. Najvažnije informacije su naravno izveštaji sa indijskih tržišta, do kojih smo došli. A ti izveštaji su nas zaista doveli dotle da smo našli nekoliko relikata iz tog vremena», objašnjava Knabe.

Na gradskoj kapiji starog indijskog trgovačkog grada Damana nalazi se grb Augsburga. Isto tako ekspedicija je naišla na ostatke jednog broda koji je potonuo ispred obale zapadne Indije, a na svodu manastira Santa Monika u bivšoj portugalskoj koloniji Goi, otkrivena je jedna freska koja predstavlja lik ćerke velikog augsburškog trgovca iz tog vremena Ferdinanda Krona. Tada, dakle u 16 veku, su biber, so i drugi začini bili najvažnija izvozna roba Indije, ali ni u kom slučaju jedina, kaže Knabe.

«Ono što do danas gotovo da nije poznato, je da je na primer veliki broj životinja i ptica – od papagaja do morskih mačaka i morskih prasića – transportovan iz Indije u Evropu, takodje i do tada u Evropi nepoznate životinje kao krokodili, majmuni, leopardi i tigrovi. A isto tako i razno drago kamenje – opali, smaragdi, dijamanti, tirkizi, koji su obogatili industriju nakita i naravno plemenito drvo, kao ružino i tikovo, koje se zatim u Evropi preradjivalo. Trgovinom su se od tih vremena dve kulture približavale i do današnjih dana su ostale povezane», naglašava sociolog kulture Volfgang Knabe povodom petstogodišnjice nemačko-indijskih trgovinskih odnosa.