500 milijardi za stabilnost evra

Niko nije očekivao ovu odluku. Nemačka kancelarka Angela Merkel je jutros saopštila da su se zemlje članice evrozone dogovorile u vezi sa merama za stabilizaciju evra. Od 2013. godine biće uspostavljen permanentni fond, u visini od 500 milijardi evra. Za sada se ne zna koliko će finansijski stabilne članice morati da učestvuju u njemu, ali je jasno, izjavila je kancelarka, da će Nemačka morati da pruži veće garancije.

Biće povećan i prelazni fond

Sadašnji, prelazni fond za spasavanje evra, biće skoro udvostručen: umesto 250 predviđeno je 440 milijardi evra. To neće biti učinjeno odmah, u jednom potezu, već postepeno do sredine 2013. Nemačka će i u tom prelaznom fondu morati više da doprinese.

Centralna evropska banka je zahtevala, pa je tako i odlučeno, da će fond za spasavanje evra imati pravo da kupuje državne obveznice finansijski poljuljanih država. Nemačka nije bila za to, ali je kancelarka očigledno morala da popusti. Pomoć iz fonda će moći da se koristi samo ukoliko je ugrožena zajednička valuta – evro.

Sve u svemu, kanclerka je zadovoljna postignutim kompromisima. „Danas smo otišli korak dalje. Ovo je važna poruka za zemlje članice koje politički moraju da se obavežu na očuvanje stabilnosti evra. Svako mora tome da doprinese“ – izjavila je Angela Merkel.

Grčka nagrađena, Irska kažnjena

Grčka je sigurno posebno zadovoljna. Nakon što je ta zemlja najavila dalje mere štednje, premijer Papandreu je nagrađen smanjenjem kamata (za 1 odsto) na kredite koje Grčka mora da vraća fondu za spasavanje evra. Osim toga umesto 3 godine, kredit je produžen na sedam ipo godina.

Međutim, Irska će morati da pričeka na smanjenje kamata koje je tražila. Novi premijer Enda Keni nije hteo da se u Briselu priča o niskim porezima u zemlji, pa je kancelarka Merkel odbila da glasa za smanjenje kamata. Irska je inače u novembru morala da zatraži pomoć i fonda za evro.

Odluke donesene u Briselu, kojim se Nemačka obavezuje na veće učešće u prelaznom i stalnom fondu za spasavanje evra – mora da odobri Bundestag.

Autori: Bernt Rigert / Dijana Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović