60 godina "blagostanja za sve"

Moto ovog oblika kapitalizma - "blagostanje za sve" - formulisao je pre 60 godina tvorac "nemačkog privrednog čuda" Ludvig Erhard koji je tom prilikom rekao: "Nakon velikih uzbuđenja i napetosti poslednjih dana sada se ponovo možemo vratiti svakodnevnom poslu. Nemački narod se opet može posvetiti radu, a ja sam uveren da je malo onih koji nisu uz osećaj velikog olakšanja sada svesni koliko smo bili blizu provalije."

Monetarnom reformom uvedena je nemačka marka

Ove dramatične reči, koje je arhitekta posleratnog oporavka nemačke privrede Ludvig Erhard izgovorio 20. juna 1948. godine, bile su odraz teške situacije u kojoj se nalazila Nemačka prvih godina nakon rata. Podeljena na okupacione zone, uz visoku inflaciju, manjak roba na tržištu i racionalizaciju hrane, zemljom su vladali crno tržište i zakon jačeg. Tog dana na snagu je stupila monetarna reforma, kojom je u tri okupacione zone Zapadne Nemačke ukinuto važenje dotadašnje Rajhs-Marke i uvedena je nova, Nemačka Marka - Dojče Mark. Svaki je građanin na zapadu dobio 40 maraka na ruke, mesec dana kasnije još 20. To je dovelo do nestanka crnog tržišta, odjednom je svako mogao da kupi osnovnu robu.

Monetarna reforma predstavljala je najvažniji segment pri uvođenju socijalno-tržišne privrede u Nemačkoj. S jedne strane zadatak države postalo je regulisanje uslova tržišne konkurencije, a s druge briga pri ublažavanju negativnih socijalnih posledica tržišne privrede po pojedinca. Istovremeno je svakom građaninu data sloboda izbora: "Tek kada se ostvare pravo na slobodan izbor zanimanja i radnog mesta, te pre svega sloboda potrošnje, možemo očekivati da će nemački narod ponovo uzeti sudbinu u svoje ruke."

Oslobađanje tržišta s jedne strane i uvođenje pravila tržišne igre jednakih za sve s druge dovelo je do neslućenog oslobađanja preduzetničke energije u Nemačkoj. To je bitno pomoglo nastanku tzv. "nemačkog privrednog čuda". Istovremeno je projekat državnog zbrinjavanja socijalnih problema, nastalih kao posledica tržišne privrede, odgovarao i moćnim sindikatima. Tako su se s jedne strane i radnici i poslodavci i politika zajedno angažovali oko napretka privrede, a s druge strane je stvorena gusta mreža obilne socijalne pomoći i naknade za nezaposlene.

Država blagostanja nestaje?

Sistem socijalne tržišne privrede za mnoge je postao novi oblik socijalizma. I tako je bilo sve do nedavno. Proces globalizacije počeo je, međutim, to da menja: utakmica je postala grublja, država blagostanja sve više nestaje. Ostaje nostalgično sećanje na vreme kada je svaki Nemac imao po 40 maraka u džepu i svetlu budućnost pred sobom.