60 godina od Maršalovog plana

Malo je predsednika koji su imali priliku da potpišu tako značajan zakon – izjavio je američki predsednik Hari Truman 3. aprila 1948. godine, na dan kada je stupio na snagu Maršalov Plan. Plan je medjutim začet nekoliko meseci ranije, kada je američki ministar inostranih poslova Džordž Katlet Maršal 5. juna 1947. godine u govoru na Harvardskom univerzitetu pred svetskom javnošću izneo svoje ideje:

Politika protiv gladi, očaja i haosa

"Logično je da bi SAD trebalo da učine sve što je u njihovoj moći kako bi doprinele ozdravljenju svetske privrede. Naša politika nije upravljena ni protiv jedne zemlje, ni političke doktrine, već protiv gladi, siromaštva, očaja i haosa."

Bili su to stubovi na kojima je počivao Maršalov plan. Finansijska podrška ratom uništenim zemljama , velike isporuke hrane i na kraju pomoć prilikom obnove demokratskih struktura , ali, u prvom redu odricanje od osvete nad pobedjenim ratnim protivnikom . Preživele Nemce nije trebalo poistovećivati sa nacistima i njihovim zločinima.

SAD koje je predstavljao ministar inostranih poslova Džordž Maršal postavile su jedan uslov potencijalnim primaocima pomoći u Evropi: uprkos svim razlikama trebalo je da nadju zajednički put za novi početak.

Pre nego što američka vlada nastavi napore za poboljšanje situacije i Evropi pomogne da iznadje put za obnovu, evropske države moraju da postignu saglasnost o tome šta im je najhitnije potrebno i kako mogu da doprinesu postizanju najboljih efekata.

14 milijardi dolara!

16 evropskih država je izmedju 1948. i 1952. dobilo kredite, robu i usluge u vrednosti od 14 milijardi američkih dolara.Savezna Republika Nemačka osnovana 1949. godine dobila je pomoć u visini od 1,3 milijarde dolara. I desilo se čudo - milioni zapadnih Evropljana zasukali su rukave i obnovili razorena preduzeća. I samo nekoliko godina kasnije poljoprivredna i idustrijska proizvodnja bila je veća nego pre rata.