60. rođendan javnog servisa u Nemačkoj
5. jun 2010.
Savezničke sile pobednice su neposredno po završetku Drugog svetskog rata ugasile sve radijske programe koji su korišćeni u propagandne svrhe. Cilj je bio da se nemački radio više nikada ne koristi za tako nešto. Edmund Šehter, američki kontrolni oficir u Minhenu, ovako je formulisao smisao osnivanja javnog servisa u Nemačkoj, skraćeno ARD-a.
"Prema našoj oceni i dubokom ubeđenju radio stanice više nije trebalo da budu organi i glasila vlade. Trebalo je da zastupaju sve slojeve društva i da sve društvene grupe i političke stranke dobiju priliku da kažu svoje mišljenje."
ARD nije odgovoran za političke spotove
Politička nezavisnost do sada je ostala glavna karatkeristika javnog servisa. I odista, postoji mnoštvo primera koji predstavljaju dokaz za ovakav stav. Ali se isto tako zadržao princip da političari ili političke stranke imaju pravo da javni servis koriste u svoje svrhe.Tako na primer, ako predstoje izbori za Bundestag, stranke imaju pravo da emituju svoje spotove. Obrazloženje za to jeste da spotovi doprinose boljem informisanju, što jeste zadatak ARD-a. Istovremeno su oni, međutim, čista propaganda političkih partija. Zbog ove protivrečnosti radio i TV stanice ARD-a se uvek ograđuju napomenom da nisu odgovorne za sadržaj spotova.
Javni servis je pravi medijski džin
U devet pokrajinskih radio i TV stanica radi 20.000 stalno zaposlenih i još mnogo više slobodnih saradnika. Postoji 11 televizijskih programa, 55 radio programa, zatim postoji velika digitalna ponuda, 16 orkestara i osam horova. Celokupni godišnji budžet ARD-a iznosi 6,3 milijarde evra. Pored brojnih studija u zemlji, ARD ima i oko 100 dopisnika u svetu.
U 60 godina postojanja, javnom servisu je pošlo za rukom da postane sastavni deo svakodnevice u Nemačkoj.
Autori: M. fon Helfeld / M. Veljković
Odg. urednica: I. Ivanović