700 milijardi dolara - premalo ili previše?

Američke vlasti nameravaju da sa 700 milijardi dolara pomognu finansijski sistem koji je u krizi. Iako Predstavnički dom američkog Kongresa u ponedeljak nije usvojio predloženi paket pomoći, vođe u Kongresu kažu da su odlučni da probaju ponovo.

Čak i u Njujorku, gde milijarde dolaze i odlaze, a da niko ni ne trepne, ta suma koja treba da se slije u spasavanje Vol Strita, izaziva iznenađenje. Naspram te sume, federalna sredstva namenjena drugim projektima izgledaju kao sitnina. Istini za volju, vlada nema stvarno te pare na dohvat ruke da se razbacuje, ali bi zato mogla da ih potroši na mnogo štošta.

Može se voditi cela jedna zemlja...

Sa tolikim parama može se priuštiti jedan rat - SAD su do sada potrošile 648 milijardi dolara na ratne operacije u Iraku, navodi Asošiejted pres. Sa tim parama može se voditi cela zemlja. Sedamsto milijardi dolara je dvostruko više od ekonomije Danske na primer, čiji je bruto domaći proizvod 2007. godine bio 312 milijardi dolara.

Sa 700 milijardi dolara može se kupiti 70 svemirskih teleskopa "habl" ili sedam međunarodnih svemirskih stanica. Za te pare može se otići i na Mesec. Program Apolo u okviru koga je čovek prvi put otišao na Mesec 1969. godine koštao je današnjih 164 milijardi dolara. SAD bi mogle da pokriju troškove zdravstva u periodu od šest godina ili bi mogle da pokriju budžet za američke obaveštajne službe u periodu od 15 godina.

Tim parama najoštećeniji mostovi mogli bi da se četiri puta poprave. Svi radovi koji su preduzeti na popravci brana nakon razornog uragana Katrina koštali su samo sedam milijardi dolara.

Pare bi bile dovoljne za 20 godina finansiranja Nacionalnog instituta zdravstva, prvog američkog instituta za medicinska istraživanja. Tim sredstvima mogli bi da se nadoknade troškovi zdravstvenih usluga za više od 85 miliona starih osoba, osoba sa posebnim potrebama, dece i Amerikanaca sa malim prihodima.

Dovoljno za bilo koji svetski problem

SAD bi mogle sa 700 milijardi dolara da pokriju plate za 22 miliona prosečnih Amerikanaca tokom godine. Prema podacima Ministarstva rada, prosečna nedeljna plata u avgustu iznosila je 612 dolara. Moglo bi da se otplati i 550 milijardi dolara studentskih kredita u SAD.

Naučnik M. Sandžajan iz privatnog instituta za očuvanje prirodne sredine "Nejčer konzervansi" kaže da bi, umesto da se spasavaju korporacije, 700 milijardi dolara moglo da se upotrebi za dugoročne projekte očuvanja prirode. Prema njegovim rečima, tim sredstvima mogla bi da se popravi sva šteta koja je do sada učinjena, ali i da se planeta pripremi za budućnost razvijanjem novih načina za proizvodnju energije, vode i hrane - od razvijanja solarne energije do zaštite vodenih tokova.

Sa 700 milijardi dolara može se parirati sličnom programu predsednika Frenklina Ruzvelta za pomoć Amerikancima tokom Velike depresije 1930-tih i da mu se još doda nekoliko milijardi.