8. maj: dan poraza, ili - oslobođenja

Pobeda savezničkih snaga nad nacističkom Nemačkom 8. maja u čitavom svetu se slavi kao Dan pobede. U zapadnoj Nemačkoj, sve do kraja osamdesetih godina, ovom datumu se nerado pripisivao neki određeni pojam. Jer, dok je za jedne tog dana 1945. Nemačka poražena, za druge je taj dan predstavljao čin oslobođenja od tiranije i početak nove, demokratske Nemačke.

Istorijska rečenica

Jedan od prvih koji je u Nemačkoj javno progovorio o 8. maju kao o danu oslobođenja je bivši nemački predsednik Rihard fon Vajceker. Nemci su na takav istup čekali 40 godina. U istorijskom govoru povodom 40-godišnjice završetka II svetskog rata, on je u Bundestagu 1985. zaključio kako “8. maj nije dan za slavlje”. "Nemačka se 8. maja 1945. nalazila u stanju u kome je jednim okom gledala u istorijski ponor a drugim – u neizvesnu budućnost", rekao je tada Vajceker. Zatim je dodao: "8. maj 1945. bio je dan oslobođenja. On nas je sve oslobodio nasilne vladavine nacionalsocijalista i sistema koji je prezirao ljudskost".

Time je prekinuo ćutanje zapadnonemačkih političara koje je trajalo pune četiri decenije. Vajceker, koji važi za jednog od najznačajnijih nemačkih političara, i lično je povezan sa događajima iz prve polovine 20. veka. Njegovom ocu Ernstu posle rata se sudilo kao državnom sekretaru u Hitlerovom ministarstvu spoljnih poslova. Branilac pred sudom mu je bio – niko drugi do sin Rihard.

Prekid tabua

"To je bio prekid dugogodišnjeg tabua", smatra Jerg More, istoričar i direktor Nemačko-ruskog muzeja u Berlinu. U ovoj ustanovi koju su za vreme Nemačke demokratske republike osnovale sovjetske vlasti i nazvale je "Muzej bezuslovne kapitulacije fašističke diktature u Velikom domovinskom ratu", trezveno se pristupa ovoj materiji. Istočni Nemci su tu ustanovu jednostavno zvali „muzej kapitulacije“. Višeznačni naziv, koji, kako to smatra More, dobro odliskava i višeslojnost ovog datuma. „To je u svakom slučaju bio dan oslobođenja. Taj pojam se ustalio i svi koji ga koriste pozivaju se na poznati govor Vajcekera. Doduše, istorijski gledano, za mnoge učesnike rata to je bio dan poraza jer na to, ako ništa drugo, upućuje i sam čin kapitulacije", smatra More.

Na istoku pobeda, na zapadu - poraz

More ukazuje i na razlike u tumačenju ovog datuma na različitim stranama "gvozdene zavese". Dok je zapad Nemačke s teškom mukom prihvatao pojam oslobođenja, na istoku je od samog početka gajen kult pobede nad fašistima. Fašisti su, naravno, bili "oni drugi". Službeno, DDR nije imao problema s fašističkom prošlošću, jer uska povezanost sa Sovjetskim Savezom je od antifašizma napravila ideologiju koja se podrazumevala, bez obzira na podeljenu prošlost.

Nakon pada Berlinskog zida, "Muzej kapitulacije" preuzela je jedna nemačko-ruska izdavačka kuća. Tako nekadašnji protivnici zajednički upravljaju institucijom koja tematizuje zajednički rat. No, uprkos mnogim tačkama koje su u međuvremenu počele da povezuju nekadašnje neprijatelje, 8. maj u Rusiji još uvek ima mnogo veću ulogu nego u Nemačkoj. "65. godišnjica je u Nemačkoj još uvek nešto što se percipira u javnosti ali se o ovom datumu previše ne razmišlja, on ne igra tako značajnu ulogu", smatra More. Ali, kako zaključuje, u međuvremenu je ipak zavladao društveni konsenzus prema kome se radi o oslobođenju a ne o porazu.

Autori; Marsel Firstenau/Nenad Briski/Nenad Krajcer

Odgovorni urednik: Saša Bojić