„Afera Špigel“: Politika protiv slobode štampe

To što se dogodilo 26. oktobra 1962. ostavilo je duboki pečat na odnos između političara, pravosuđa i novinara u Nemačkoj. Nedeljnik Špigel objavio je tog meseca kritički tekst o Bundesveru. Nemačka vojska je samo „uslovno spremna“ na odbranu i u svakom slučaju bi morala da upotrebi atomsko oružje kako bi se odbranila od napada – autor teksta je do tog zaključka došao nakon ocene jednog manevra NATO.

To je izdaja zemlje, smatrali su vodeći političari – pre svih tadašnji kancelar Konrad Adenauer i ministar odbrane Franc Jozef Štraus. Državni tužilac naredio je pokretanje istrage protiv redakcije. Izdate su naredbe za hapšenje autora teksta i glavnog urednika Rudolfa Augštajna (na fotografiji gore), koji je u zatvoru proveo 103 dana. Redakcija lista bila je nedeljama zatvorena. Protiv takvog postupka države prema novinarima protestovali su i obični ljudi, ali i pojedini političari iz tadašnje koalicione vlade. Na kraju je ministar odbrane Štraus morao da podnese ostavku jer je većim delom bilo jasno da je on učestvovao u represiji protiv nemačkog magazina.

Sloboda medija danas u Nemačkoj

„Takav neodgovoran uticaj političara na štampu danas, u toj meri, više nije moguć“, kaže za Dojče vele dugogodišnji političar socijaldemokrata (SPD) i direktor medijske grupe VAC (WAZ) Bodo Hombah. S njim se slaže i predsedavajući Savezu nemačkih novinara Mihael Konken: „Mi u Nemačkoj imamo kritički orijentisane novine i elektronske medije, koji informišu javnost o nepravilnostima“.

Pa ipak, Konken je morao da prizna da je organizacija „Reporteri bez granica“ u poslednjih nekoliko godina slobodu medija u Nemačkoj stavila na mesta 17. i 19. Sve radio i TV-stanice u Nemačkoj kontrolišu odgovarajući upravni odbori. U njima su predstavnici odgovarajućih društvenih grupa, ali i političari iz svih stranaka. Takozvani „slučaj Brender“, kada je 2010. glavni urednik televizije ZDF Nikolaus Brender morao da ode jer je za jednog političara bio „neugodan“, izazvao je burne reakcije na nemačkoj medijskoj sceni. Mihael Konken iz Saveza nemačkih novinara navodi i slučajeve kada su pojedine novine iz svojih izdanja povukle čak i reklame koje su bile kritične prema nekim firmama ili političarima. „To nije sloboda štampe, kakvu mi zamišljamo“, kaže Konken.

Autori: Volfgang Dik / Senad Tanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković