Afrički filmovi iznenađenje za Nemce

Šta gledaoci u Nemačkoj očekuju da vide u afričkom filmu? Žene u šarenim haljinama sa krčazima za vodu koje idu preko stepe. Muškarci na zarđalim biciklima prolaze kroz selo. Kadrovi koji se veoma polako smenjuju na velikom ekranu. Tako nekako afričke filmove zamišljaju nemački gledaoci. Ako uopšte imaju neku predstavu o afričkom filmu.

Naravno da takvi klišei imaju onoliko veze sa istinom koliko ih imaju predstave o nemačkim filmovima u kojima Nemci u kožnim pantalonama jedu kobasice. Popularizaciji afričkog filma doprinosi i festival afričkog filma „Afrički ekran“ koji se od 9. oktobra traje do 9. novembra održava u Berlinu.

Afrički filmovi koji nisu dovoljno afrički

Radnja filma se događa 2025. godine u Kamerunu. Dve pijane prostitutke moraju da uklone leš poznatog političara. Tako izgleda scena iz filma „Krvarenje“ Žan Pijera Bekolosa koji se prikazuje na festivalu „Afrički ekran“ u Berlinu. Bekolos slika viziju budućnosti koja je opterećena korupcijom i patrijahalnim srtrukturama vlasti. To svakako nije tema koju bi nemački gledaoci očekivali od nekog afričkog filma. Doris Hegner, direktorka berlinskog festivala kaže:

„Ovi filmovi bili su odbijeni na afričkim festivalima sa obrazloženjem da nisu dovoljno afrički. A kad razmislite šta je to afričko, uvek dolazite do klišea. Mi pokušavamo da prikažemo filmove sa sasvim drugačijom estetskom strukturom.“

Na festivalu u Berlinu prikazano je 40 filmova koji su gledaocima pružili tačan uvid u aktuelnu afričku kinematografiju. Na velikim ekranima zaista se moglo videti mnogo što šta što nemački gledaoci nisu očekivali. Od futurističkih filmova do policijskih trilera.

Malo gledalaca u Nemačkoj

Na festivalu se nisu samo prikazivali filmovi. Svake nedelje održavani su i okrugli stolovi na kojima se raspravljalo o različitim temama. Bilo da je reč o post-kolonijalnoj estetici ili video industriji „Nolivud“ iz Nigerije. Poslednja sedmica na festivalu posvećena je, najstarijem afričkom filmskom festivalu „Fespako“ u Burkini Faso. Prikazani su najbolji filmovi poslednjih godina, koji mahom obrađuju temu identiteta. Mousa Savadogo sa festivala „Fespako“ kaže:

„U današnje vreme pitanje identiteta dovodi do velikih rasprava. Današnji reditelji žive u Evropi, tamo studiraju i potom se vraćaju u Afriku kako bi pravili filmove. Dakle, reč je o dvojnom identitetu.“

Film koji je otvorio festival u Berlinu dolazi iz Gvineje i priča o mladom paru. Ona je informatičarka, on se bavi političkom karikaturom i sin je lokalnog imama. Par se bori sa lokalnim društvenim predrasudama. Film je šokirao publiku u Africi zbog scena seksa. Projekcije su pratile žestoke diskusije ali je ipak pobedio na festivalu „Faspako“ i publika je hrlila u bioskope da ga vidi. Ipak, afrički filmovi u nemačkim bioskopima predstavljaju izuzetak koji gleda veoma mali broj gledalaca. Doris Hegner kaže:

„U Nemačkoj postoje samo dva distributera za afričke filmove koja nemaju finansijske mogućnosti za reklamu. To znači da se filmovi prikazuju u malim bioskopima, jednu ili dve nedelje i gotovo.“

Autorke: Sara Merš / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković