Afrika, izvoznik sirovina i prodajno trziste

Interesovanje Indije i Kine za Afriku se vec pozitivno odrazilo u mnogim oblastima. Cene sirovina su porasle a time i prihodi mnogih africkih zemalja. Nova konkurencija znaci i povoljniji plasman dobara i kapitala. Ali centralni problem je ostao, kaze Tatjana Čahud sa nemackog Instituta za razvojnu politiku: novi privredni rast ne znaci automatski i razvojni polet za Afriku.

„Povrh toga poznato je iz ekonomije sirovina da elite cesto kontrolisu prihode i da postoji visoka korupcija. Drugo, treba pomenuti i ulogu Kine i Indije kao potencijalnih konkurenata za izvoz. Od direktnih investicija koje odlaze u Afriku, vecina se koristi za iskoriscavanje mineralnih sirovina i nafte.“

Obezbedjenje prodajnih trzista i energetskih rezervi u svetu je i za Kinu i za Induju sustinski faktor sopstvenog razvoja, istice strucnjak za Kinu Venping He. Ona je profesorka na Institutu za zapadnoazijske i africke studije na kineskoj Akademiji drustvenih nauka:

„U Kini je 1990 zvanicno objavljena strategija okretanja drugim zemljama. Zasto? Iz razloga jer su kineska preduzeca u zemlji bila suocena sa ostrom konkurencijom, cime nije bilo dovoljno prostora da se dalje razvijaju. Globalizacija je bila neizbezna. Pritom nije rec samo o Africi, vec o celom svetu.”

Sudan je jedan od mostobrana u kineskoj strategiji za Afriku. Kina je investirala milijarde evra za eksploataciju i izvoz nafte iz ove africke zemlje, koja pripada najsiromasnijim zemljama sveta. Istovremeno glavni grad Kartum trese zlatna groznica. Novogradnje nicu jedna pored druge iz pustinjskog tla. U Sudanu je javna tajna da bogatasi trpaju milionske iznose od naftnih izvora u sopstvene dzepove. Opozicija u zemlji je iznenadjena utvrdila da je Vlada prilikom objavljivanja drzvnog budzeta svesno zaboravila da uracuna prihode od proizvodnje zlata i nafte. Tako niko ne moze da kontrolise koliko je novca drzave pronevereno, smatra Alfred Taban. Izdavac nezavisnog lista Kartum Monitor, jedan je od najprofilisnijih kriticara Vlade. Misljenja je da je kinesko angazovanje u zemlji destruktivno.

„Kinezi su dosli kada je u Sudanu jos trajao gradjanski rat. 1999e zapoceli su sa proizvodnjom i izvozom nafte. Kako su ti resursi iksoriscavani? Tako sto je na hiljade sela na jugu Sudanasravnjeno sa zemljom. Pripadnici plemena su proterivani a neretko i ubijani. Kinezi su naftu iskoriscavali zahvaljuci krvi i znoju Sudanaca sa juga zemlje. Kada danas pitate ljude sta misle o Kinezima, njih preplavi osecaj besa.“

Odavno su prosla vremena kada su Indija i Kina pruzale podrsku africkom kontinentu u borbi protiv kolonijalizma, ocenjuje etiopijski strucnjak za razvoj Kiflemariam Gebrevold. Danas svaka zemlja predstavlja pre svega sopstvene interese:

„Indija je bila vazna kada se radilo o pokretu nesvrstanih. Kina je bila vazna u vreme pokreta za oslobodjenje. Tesko da postoji neki oslobodilacki pokret iz Afrike koji nije u odredjenom trenutku imao veze sa Kinom. Naravno da se to mora istorijski prihvatiti, ali ta vremena su za nama mi moramo se prilagoditi novonastalim okolnostima. Sada vaze drugacija pravila. Mnoge africke drzave, mnogi odgovorni vladini predstavnici jos uvek nisu uvideli tu promenu. A to nije krivica Kineza i Indijaca, koji samo predstavljaju sopstvene interese. Vreme pokreta nesvrstanih je proslo i od africkih drzava zavisi kako ce planski da definisu svoje interese“,

kaze Kiflemariam Gebrevold.