"Agresivno priznanje" ili "Dvostruki standardi"

Frankfurter algemajne cajtung u komentaru na naslovnoj strani preporučuje da se na "agresivno priznanje" odgovori "kolektivnim nepriznavanjem".

„Ako jedna separatistička provincija raspolaže svim osobinama državnosti, ali samo ona veruje u to da je zaista i država, to joj neće biti od velike pomoći", procenjuje nemački list.

„Priznanje je više od izjave od solidarnosti koja treba da izazove pažnju javnosti. Ono je vrednosna odluka. To se posebno pokazalo u Evropi priliko raspada Jugoslavije. Kada su se nekadašnje republike proglasile nezavisnim, Evropska zajednica im je postavila uslove. Za razliku od dotadašnje prakse, Evropa je od njih zahtevala standarde pravne države, kao što su zaštita manjina ili nepovredivost granica. Doduše, ovo poslednje u pogledu Kosova možda zvuči čudno. Ali tamo se ipak godinama pod kapom Ujedinjenih nacija pregovaralo o nalaženju međurešenja", navodi se u komentaru Frankfurter algemajne cajtunga.

Zavisi ko podržava secesiju

Marksistički nadregionalni berlinski dnevnik Junge velt stvari vidi sasvim drukčije. „Buš, Merkel, Sarkozi i ostali predstavnici „međunarodne zajednice" još pre nekoliko meseci su u uništenju teritorijalnog integriteta jedne evropske države videli razlog za slavlje. Glasovi opomene isticali su da bi secesija kosovskih Albanaca od Srbije mogla poslužiti kao primer u drugim sličnim sukobima. Ali oni su ih odbacivali argumentom da je Kosovo izuzetan slučaj", navodi berlinski dnevnik.

"Znači, pravilo glasi: secesija koju podržava hegemonistički kartel ima da prođe kao izuzetak, a u slučaju odbacivanja neke secesije ima da ostane na snazi međunarodno pravo država na teritorijalnu celovitost."

"Izuzetnost Kosova objašnjava se time što je Beograd posebnim intenzitetom tlačio kosovske Albance te da je to izgledalo kao pokušaj genocida. No, nema akcije srpske policije koja po ubilačkom intenzitetu može da se uporedi sa gruzijskim jurišom na glavni grad Južne Osetije Činvali. Kosovski Albanci su imali veća prava od bilo koje manjine u Evropi. To što oni ta prava nisu hteli da ostvare u okviru Srbije, drugi je par rukava", zaključuje komentator Junge velta.

Jelena Janković: Ne bih se slikala gola

Zidojče cajtung donosi intervju sa Jelenom Janković. Reporterka nemačkog lista intervju je napravila u jednom njujorškom hotelu sa koga se, opisuje, vide Metropoliten opera i Brodvej, ali, nastavlja, Jelena samo gleda u objektiv fotografa koji je slika u novom belo-žutom dresu u kome izgleda kao (opet opis) onaj cvetić, krasuljak.

I posle kratkog opisa tog "foto šutinga" pada prvo pitanje: „Gđice Janković, jeste li videli najnovije izdanje američkog Plejboja?". Kaže Jelena, nije, ali je čula za to izdanje. A novinarka vrcavo nastavlja: „Vaša koleginica Ešli Harklrod, broj 85 na svetskoj rang-listi, u tom izdanju pustila je da joj teniska suknjica sklizne na pod..."

„I sada vi želite da znate šta ja mislim o tome?".

"Da", kaže novinarka, a Jelena kaže da je to i njoj nuđeno u Srbiji, ali da se ne bi lepo osećala da svoje telo pokazuje golo, kaže, njeno telo je privatno, ono pripada njoj.

U nastavku priča kako nema jedne dominantne teniserke koja je broj jedan, kako joj je žao što se Žistin Enan povukla sa samo 25 godina i da bi je rado još koji put izazvala na dvoboj.

Anu Ivanović ne poznaje preterano dobro, ali drago joj je što su njih dve broj jedan i dva u svetu, pogotovo je to velika stvar za malu zemlju kao što je Srbija. Na pitanje o Đokoviću, kaže da njega već zna bolje, a i Tipsarevića takođe. "Veseli su to momci", kaže Jelena i dodaje da se više druži sa igračima nego sa igračicama, ali ne zna zašto je to tako. Na pitanje: je li to zato što joj muški nisu konkurencija, Jelena odgovara:

"Naravno da smo rivalke na terenu, ali i pored toga možemo da budemo drugarice van terena i odemo na kafu. Ali mnoge devojke to vide drukčije."