AI zabrinut nerasvetljavanjem ratnih zločina

DZONS: „Mi i ovom prilikom moramo da izrazimo zabrinost zbog nastavljanja sa praksom nekažnjavanja za zločine počinjene na Kosovu. I to je briga koju izražavamo kada je o tom celom regionu reč, o prostorima nekadašnje Jugoslavije. To nas ove godine dodatno brine jer je u medjuvremeno ozvaničeno da će Tribunal u Hagu završiti sa radom do 2010.godine, a to znači da bi se možda neki procesi vodili u lokalnim sudovima. A mi smatramo da lokalno pravosudje to nije u stanju, posebno institucije u SCG. Bilo da je reč o zakonskim okvirima, zaštiti svedoka i drugim medjunarodnim standardima kojih tamo nema“.

Amnesty u aktuelno izveštaju podseća i na zločine od kojih vlasti u Beogradu okreću glavu kada je o sukobima na Kosovu reč. Niko još uvek nije optužen za masovne grobnice pronadjene u Batajnici i Mačkatici. Džons podseća:

DZONES: „Kada govorimo o Kosovu, naša zabrinutost se pre svega ogleda u izostanku bilo kakvog napretka u pogledu istrage povodom grobnica u Batajnici i Mačkatici. Istraga u vezi velikog broja tela kosovskih Albanaca pronadjenih u Batajnici otvorena je još 2001. i od tada nema nikakvih naznaka da će se neko od osumnjičeni pojaviti pred sudom. To dodatno otežava i činjenica da se mogućim svedocima preti. Bili smo svedoci toga recimo u slučaju Sjeverin. Tu je onda i problem sa procesom za zločine u Ovčari. Izostale su kazne po komandnoj odgovornosti, ljude koje smo videli u sudnici su uglavnom vojnici nižeg ranga. Tako da smo u slučaju prepuštanja procesa “vukovarske trojke” lokalnim sudovima zabrinuti da se i slučaju tog procesa ne krene istim putem.”

Situaciju u pogledu ljudskih prava u ovom delu Evrope, dodatno otežavaju i najave pojedinih zemalja EU da će izbeglice sa Kosova biti vraćene nazad. Šon Džons ističe:

DZONES: “Kao što mi smo bili zabrinuti etničkim nasiljem koje se na Kosovu odigralo 2004.godine I iako smo u medjuvremenu videli nekoliko privodjenje odgovornih pravdi, mi i dalje položaj manjina na Kosovu doživljavamo kao problem. S jedne strane imamo broj od 2.000 onih koji su tada morali da napuste svoje domove i koji sada ne žele da se vrate jer smatraju da za to nema uslova i da nije bezbedno, a onda uz sve to imate i nastojanja vlada pojedinih zapadnih zemalja da vrate izbeglice odn. pripadnike manjina nazad i to nas dodatno brine i mi te vlasti pozivamo da odustanu te ideje…

Medju problemima koje muče SCG a brinu ovu nevladinu organizaciju za zaštitu ljudskih prava je i položaj Roma i drugih manjina u Srbiji. Nemogućnost njihove adekvatne integracije. Nasilje u porodici i nerasvetljavnje politički motivisanih ubistava.

Upravo kada je o Nemačkoj reč, Amensty u svom godišnjem izveštaju nemačke vlasti kritikuje zbog politike prema azilantima koja je kako ova organizacija ocenjuje pooštrena. Uz sve to nekoliko saveznih zemalja planira da izbeglice iz Avganistana, Togoa i Kosova vrati nazad. Za DW govori i sekretar Amnesty international u Nemačkoj, Barbara Lohbiler kaže:

LOHBILER: „Mi uporno kritikujemo vraćanje ljudi u zemlje koje su napustili, a u kojima su njihova ljudska prava ozbiljno ugrožena, mi takvu politikuju negodujemo. Za nas je to skandalozno, da se eto ponovo ulažu napori u pojedinim nemačkim saveznim zemljama da se ljudi vraćaju u svoje zemlje, recimo na Kosovo, reč je na primer o Romima ili Sinitima, a to su pripadnici prilično ugroženih manjina…“