Ako moraš da finansiraš studije, nađi posao?

To je mnogo, a posebno ako roditelji deci ne mogu da pomognu većim novčanim sumama. Savaš ima 26 godina i studira mašinogradnju u Gumersbahu. Ima još tri sestre, dve su takođe studenti. Savaš ne može da računa na finansijsku pomoć roditelja. Zato radi paralelno sa studijama.

"Imao sam mnogo poslova. Trenutno radim kao negovatelj starih, imam još jedan poslić i zarađujem neki evro u izvršnom odboru Studentske unije. Leti takođe radim, jer tada mogu da uštedim novac za kompletno finansiranje studija i osiguranje."

Budući inženjer nije nikakav izuzetak

Tri od četiri studenta u Nemačkoj moraju da rade kako bi mogli da studiraju. Mnogi moraju, baš kao i Savaš, da izađu na kraj s nekoliko poslova. Ali dok studentima s nemačkim pasošem nije potrebna dozvola za rad, propisi za strane studente su oštriji. Oni mogu da rade najviše 90 dana u godini ili 180 dana s pola radnog vremena - u suprotnom gube status studenta. Ahim Majer auf der Hajde generalni sekretar Studentske unije Nemačke kaže:

"Finansiranje studija je ogroman problem za strane studente. Posebno za one koji su potom diplomirali i još ovde traže posao - što ima smisla, jer su se kod nas i obrazovali. Ali oni imaju dodatne probleme, jer ta odredba o zaradi važi i za njih. Ali kada završe studije oni imaju veće troškove."

Čak i ako studenti nađu posao, oni moraju da usklade predavanja i seminare na fakultetu s poslom. Jer posao ne sme da ometa studiranje. Đan Korelo iz Italije kaže:

"Paralelno uz studije, radio sam oko dve i po godine u centru za korisnički servis pri jednoj internet korporaciji. Mogu da kažem da sam imao sreće zbog fleksibilnog radnog vremena, a uoči ispita mogao sam i da pauziram. Ipak tokom semestra je bilo vrlo teško. Radio sam dva puta nedeljno, propuštao bih neka predavanja, što sam morao da nadoknadim."

To baš i nisu dobre pretpostavke za učenje

Zato ne čudi što sve više studenata dolazi na ideju da pokrije finansijske potrebe uzimanjem kredita. Štefani Lag je stručnjak za finansije pri Centru za savetovanje potrošača u Severnoj Rajni Vestfaliji. Ona savetuje budućim akademcima da strateški pristupe finansiranju studija.

"Pre nego što se uopšte razmišlja o uzimanju kredita trebalo bi uvek razmotriti sve ostale opcije. To znači, videti, kakva je situacija. Mogu li roditelji da pomognu? Da li imam prava na pomoć države, koju Nemci zovu BAFOG, ili barem na jedan njen deo? Da li mogu da obavljam sporedne poslove? I tek tada ako još ima praznina u kasi, možda njih pokriti kreditom. Tako održavate troškove što je moguće nižim."

Zvuči logično, ali mnoge studente preopterećuju takva razmišljanja. Ipak trebalo bi da se razmisli o finansiranju studija, i to pre nego što, usled nedostatka novca, studije moraju da se prekinu.

Autori: Armin Himelrat / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon