„Ako ne možeš ništa drugo, nasmeši se nekome“

Majka Tereza rođena je kao Agnes Gondže Bojadžiu u Skoplju, u katoličkoj porodici albanskog apotekarskog pomoćnika. Sa 17 godina napustila je domovinu i otišla u Irsku gde stupa u loretinski red. „To je blaga Božja ljubav, on voli svakoga od nas, zna naša imena i brine se o nama više nego o cveću, livadama i svim lepotama prirode“, govorila je Majka Tereza.

Na dugom putovanju vozom za Dardželing, u septembru 1946. godine, čula je „božji poziv“ i odlučila da posveti život nezi siromašnih. Godine 1948, uz saglasnost pape Jovana Pavla, osniva novi sestrinski red - Misionarke milosrđa. Taj red je dve godine kasnije priznat i stavljen pod kontrolu pape.

Kritike na račun Majke Tereze

U Kalkuti je, još mlada, sestra Tereza gledala kako ljudi umiru na ulici. Naišla je na ženu u nesvesti koju su do pola pojeli mravi i pacovi. Smestila je u bolnicu i čvrsto odlučila da se posveti nezi bolesnih i umirućih. „Smrt je najviši razvoj čovekovog života. Ako čovek umre u miru sa Bogom onda je dostigao najveći razvoj.“

Iz inostranstva su veoma brzo počele da pristižu donacije. Ipak, Majka Tereza i njen humanitarni rad veoma često su kritikovani. Kao prvo zato što nije pažljivo vodila knjige o donacijama koje je primala, a pored toga i zato što se lično sastajala sa diktatorima, poput predsednika Haitija Fransoa Duvalijea. I na kraju zato što je odbijala da bolesnicima, koji su imali bolove, daje medikamente za umirenje, kao i zbog snažnog otpora prema abortusu. Američki pisac Kristofer Hičins nazvao ju je „Anđeo pakla“.

Danas red Majke Tereze broji preko 4.000 sestara i upravlja u preko 600 sirotišta i bolnica u 130 zemalja.

Autori: Sonila Sand / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Čija je Majka Tereza?

Majka Tereza izjašnjavala se da je „po krvi“ Аlbanka, po državljanstvu Indijka, a po veri katolik. Preko 45 godina služila je siromašnima, bolesnima, siročadi i umirućima. „Ona je svojom humanošću zadobila ceo svet”, kaže za Dojče vele Don Ljuš Đerđi, biograf Majke Tereze:

„Život i delo Majke Tereze govori svima nama: upoznaj, prihvati i voli suseda, bližnjega svoga kao samoga sebe, što je temeljno pravilo svih hrišćana, a posebno one koji su ugroženi, bilo u duši bilo u telu, osamljeni, bolesni, siromašni. Dakle, ako želimo ceniti Majku Terezu, onda treba njezinim stopama ići. Kao što je govorila: upoznaj Kalkutu u svojoj sredini, jer Kalkuta može biti u tvojoj kući. A ako ne možeš ništa drugo, ona je uvek govorila, nasmeši se drugome.”

Majka Tereza nije bila klasična misionarka, već se još kao mlada odlučila da bude katolička redovnica koja će pomagati siromašnima širom sveta, kaže Don Ljuš Đerđi. „Radila je sa svim kategorijama ljudi, počevši od gubavaca, do umirućih, do odbačene dece, do onih koji su podeljeni u kaste u Indiji. Tamo gde ni veliki Gandi nije uspeo da ih zbliži, ona je uspela da učini jedno veliko čudo, a to je čudo ljubavi. Tamo gde nema nikakve nade, ona je postala nada boljeg čovečanstva, ali ne neke nade ’biće bolje’ – ona je konkretno radila. Nije nikada prstom pokazivala drugima šta treba da rade, nego je ona sama radila i to danonoćno. Dva sata je odmarala, ako možemo reći spavala, a 22 sata je bila u akciji. Ja sam je u mojim intervjuima više puta pitao što ona misli da je ekumenizam među hrišćanima i šta je međureligijski dijalog, a ona je govorila: drugi imaju vremena da se time bave, ja aktivno, delotvorno radim. U mojim školama, u mojim bolnicama, u mojim zajednicama su prisutni svi.”

Čija je Majka Tereza?

Mnogi narodi na Balkanu Majku Terezu prisvajaju kao svoju, a naš sagovornik Don Ljuš Đerđi kaže da ona pripada svim ljudima dobre volje. „Ona je bila majka koja je zbližila čovečanstvo i to se pokazalo na njenoj sahrani, to se pokazalo u njenoj beatifikaciji, gde je ceo svet, gde su sve kategorije ljudi, svih vera i svih nacija, bili prisutni. I hvala bogu da imamo jednu takvu osobu, jednu takvu majku koju svi poštuju, koju svi cene, koju svi vole i žele njenim stilom živeti”, kaže Don Ljuš Đerđi.

Autorka: Zulfija Jakupi

Odgovorni urednik: Ivan Đerković