Alžir: Država velikih razlika

Pri tome jedan detalj brutalno podseca na to da od ovih promena ne profitiraju svi: brojni prosjaci, ljudi , zene i deca, stanovnici grada koji su pobegli iz sela.

Ove cinjenice uticu da se mnogi Alzirci pitaju: sta je sa petro dolarima? Alzirska vlada je startovala sa inicijativom podrske razvoju zemlje, koja se tice alzirske privrede koja bi trebalo da zemlju pretvori u modernu drzavu. Alzir vise ne stoji pred dilemom kako nabaviti novac,kao sto je to u proslosti bio slucaj. Predsednik drzave Abdelaziz Bouteflika se ostro suprotstavlja onima koji se usudjuju da u to posumnjaju:

Da li je u Alziru postojao ikada neki projekat koji je kostao 144 milijarde dolara? To od sticanja nezavisnosti nije bio slucaj. Da li je Alziru ikada finansijski tako dobro stajao? To od sticanja nezavisnosti nije bio slucaj. Mi smo profitirali od ove ssanse kako bismo Alzir izvukli iz ere mraka.

Nista od toga ne osecaju na primer ljudi u Ain Dafli. Kraj udaljen nepuna dva sata od Alzira, pati zbog susse i izolacije. Tokom gradjanskog rata devedesetih godina u ovoj oblasti su se skrivali teroristi. Mnogi ljudi su pobegli iz grada, ali mnogi ne zele da napuste svoje domove i i dalje pokusavaju da prezive.

Trazim vodu, ona je ovde retka. Tamo iza smo iskupali bunar, ali nije pronadjena voda. Treba nam voda, ali takodje i struja.

Ova zena, koja se zove Bahta i ima pedeset godina, vodi zivot bez vode i struje i svakog dana se bori da prezivi. Njen muz Omar je razocaran kada se govori o nafti:

Taj novac od nafte niko nam nije dao. Oni citiraju brojeve i dobit, ali nama nisu nista dali.

U poslednjem izvestaju UN o ljudskom razvoju, Alzir je zauzeo 107 mesto od ukupnih 173. Svetska banka i nevladine organizacije tvrde da danas izmedju sedam i 12 miliona ljudi siromasno, sto je otprilike trecina od ukupnog broja od 33 miliona stanovnika. Alzirska vlada na suprot tome, ne prihvata ovakvu statistiku i kritikuje nacin na koji UN definisu siromastvo. Alzirski ministar finansija Mourad Mdelsi govori samo o ekstremnom siromastvu:

Samo je jedan odsto Alziraca ekstremno siromasno. To znaci da oni imaju dnevno jedan dolar na raspolaganju.

Karim Bohuari je profesor ekonomije na univerzitetu u Oranu i na to gleda nesto drukcije:

Siromastvo u Alziru raste od pocetka privrednih reformi pre svega od polovine devedesetih godina. To znaci da je nivo siromastva nesto manji nego 2003.godine, ali to nije dovoljno. Jer, sadasnji privredni razvoj ne omogucava resenje ovog problema.

Zelja da se iseli i pobegne od bede i bezperspektivnosti odrazava se i u alzirskoj muzici. Reda Taliani , popularni pevac alzirskih slagera, opisuje ovu zelju mnogih Alziraca u svojim tekstovima:

O voljeni brodu, spasi me od moje bede. Ja sam u svojoj zemlji iskljuccen, ne mogu to vise da podnesem, dosta mi je.

Ahmed Ben Butior, nekadasnji alzirski premijer je veoma kritican prema sadasnjoj politici:

Problem da koji imamo danas je neefektivnost svih institucija: politickih pratija,civilnog drsutva, same drzave, parlamenta. Verujem da imamo vladu koja ne zeli da razume da njoj i institucije moraju da daju glas. Danas zavisimo od onoga sto drzavni vrh zeli da radi.

Problem alzirske privrede je u svakom slucaju mnogo kompleksniji i ne zavisi od volje jednog pojedinca. Nafta i gas su u Alziru u ogranicenim kolicinama, uprkos poslednjim nalazima.

Alzir spada u drzave izvoznice nafte, u kojima bogatstvo nije iskorisceno za jacanje privrede. Losa uprava i korupcija su najvazniji razlozi za to. Ali, Alzir ima jos jednu mogucnost: da uci iz gresaka proslosti , kako bi izgradio privredu koja ne zavisi iskljucivo od nafte. Samo tako moze da se zadobije poverenje stanovnistva, koja je nepoverljivo prema svojoj politickoj eliti.