"Albanci Albaniji, Srbi Srbiji"

Tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ još jednom se danas opširno bavi odlukom premijera Vojislava Koštunice da podrži izbor vođe radikala Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije:

„Koštunica je time ušao u političko društvo starog režima. Čak i ako je to uradio iz taktičkih razloga, time je još jednom pokazao da nije bila mala greška sa zadovoljstvom ga računati u takozvani proevropski blok u Srbiji. Koštunica ima svoj blok a Nikolić, kojeg je izabrao na drugu po značaju funkciju u državi, je vođa stranke koja je umešana u najgore zločine u Evropi posle Drugog svetskog rata. Srpsakr adikalna stranka je režim Slobodana Miloševića kritikovala samo kada je smatrala da je bio premekan. Nikolić se nikada nije distancirao od te politike. Nakon što je izabran Nikolić je ocenio da je nesreća što Srbija nije pokrajina Rusije. Je li to put kojim Srbija kreće? Još ne, u Srbiji još postoji većina koja ima drugačije ciljeve. Ta većina ne postoji u parlamentu ali postoji u zemlji.“,

uveren je ovaj konzervativni dnevni list iz Frankfurta na Majni. Iz istog grada nadregionalni „Frankfurter rundšau“ razmatra uticaj određivanja statusa Kosova na funkcionisanje Saveta Evrope:

„Plan posredniak Ujeidnjenih nacija Martija Ahtisarija za uslovnu nezavisnost Kosova predviđa da vlada u Prištini ima pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama. Prvi test takvog pokušaja međunarodnog priznanja mogao bi da bude Savet Evrope. Na dvodnevnoj sednici Komiteta ministara, koja se danas završava, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković preuzima predsedništvo ovim telomod San Marina. Kako se Beograd protivi samostalnosti balkanske pokrajine Drašković bi mogao da iskoristi svoju ulogu i usprotivi se prijemu Kosova. Ta bi situacija bila dodatno škakljiva ukoliko bi, ne dođe li do dogovora u Savetu bezbednosti, kososki Albanci jenodstrano proglasili nezavisnost a Sjedinjene Države i druge evropske zemlje njunu budu priznale. Ako bi zahtev za prijem stigao i u Strazbur, srpsko predsedništvo Savetom Evrope sigurno bi moglo da računa na podršku Rusije u sprečavanju članstav Kosova.“,

ocenjuje ovaj levoliberalni dnevnik iz Frankfurta. Ugledni „Ziddojče cajtung“ objavljuje autorski članak o Kosovu poslednjeg nemačkog ambasadora u socijalističkoj Jugoslaviji, Hans Jerga Ajfa, koji po dnaslovom „Srbi Srbiji, Albanci Albaniji“ o rešenju kosovskog pitanja kaže:

„Povlačenje novih granica do sada se iziričto odbaciju. Ćorsokak u kojem se nalaze pregovori navodi na pomisao o reviziji ovog stava. Ukoliko bi oni kojih se to direktno tiče bili saglasni, povlačenje novih granica na Balkanu teško bi se moglo kritikovati a politički bi bilo prihvatljivo ukoliko ne bi ugrozilo druge međunarodno priznate zemlje u regionu. To, naravno, znači da bi učesnici u odlučivanju morali da budu i drugi a ne samo predstavnici Srbije i Kosova. Praktično, to bi podrazumevalo podelu Kosova između Srbije i Albanije. Kosovski Albanci bi potrebu za sopstvenim identitetom mogli da zadovolje autonomijom unutar Albanije. Da bi se u tome napredovalo, Srbija bi morala javno da odustane od južnijeg glavnog dela Kosova. Istovremeno bi međuanrodna zajednica morala da garantuje da dalje proširivanje albanske državne teritorije nije moguće.“,

zaključuje ambasador Ajf u tekstu ovih liberlanih dnevnih novina iz Minhena.