Albanci se opraštaju od bunkera

Betonski bunkeri sagrađeni su krajem šezdesetih godina i sada su pretnja bezbednosti ljudi koje je trebalo da štite u vreme režima Envera Hodže. „Bili smo primorani da upotrebimo tenkove T-59 kako bismo uklonili utvrđenja oštećena zubom vremena“, kaže Sotir Zarka, gradonačelnik primorske opštine Seman, nekih 120 kilometara južno od Tirane. „Bunkeri su postali prava mora onih koji bi ovde da provedu nekoliko dana na odmoru“, kaže vlasnik bara Petrit Jili, pokazujući svoj gotovo prazan bar.

Petoro mrtvih

Petoro kupača, uključujući dvoje dece i dvadesetpetogodišnju ženu, udavilo se prošle godine u virovima koje stvara strujanje vode oko bunkera koji su delom u vodi i koji su pokriveni muljem, napukli i nagrizeni zubom vremena. „U takvom stanju velika su opasnost za turiste i česte su povrede“, kaže Zarka.

U vreme kada su bunkeri građeni Besnik Lasku je bio vojnik i učestvovao je u njihovoj izgradnji, sada je angažovan da ih ruši. „Bunkeri su pravljeni tako da izdrže sve, ali su izgubili jedinu bitku koju su vodili – protiv mora“, kaže Lasku i dodaje: „Nekada su bili simbol moći, ali danas su samo svedočanstvo izgubljenog ponosa“.

Duž dva kilometra obale u Semanu armija bi trebalo da ukloni oko 200 bunkera. Uklanjanje je počelo početkom meseca, ali su se izjalovile nade da će sve biti obavljeno vrlo brzo uz pomoć T-59 - kineske verzije ruskih tenkova. Za prve dve nedelje uklonjeno je samo sedam bunkera.

Mukotrpan posao

„Tim tempom plažu nećemo očistiti pre iduće godine. Plan je bio da sklanjamo četiri bunkera na dan, a ne uspevamo ni jedan“, vajka se gradonačelnik Zarka.

Na plaži u Semanu težina zadatka je jasna. Ljudi raspoređeni oko tenka dovikuju uputstva jedni drugima i pričvršćuju kablove na bunker kako bi ga izvukli iz peska i vode. Zarđali tenk prilagođen je za operaciju i uklonjena je topovska cev. Motor tutnji i iz auspufa izlazi crn oblak čađi.

„Zbog peska i vode težina bunkera dvostruko je veća i kablovi često pucaju ugrožavajući živote radnika“, kaže Ćemal Derviši, pedesetogodišnji vozač tenka.

Kada se izvuku iz vode bunkeri se lome na manje komade betona i armature kako bi se lakše odvezli. Ali i to je izazov, jer kako kaže Derviši: „Specijalistima je bilo potrebno dve godine da naprave „idealan bunker“ od betona i armature od koga će se odbiti svaki metak“.

Hoteli sa „nula zvezdica“

Prvi model bunkera napravljen je 1968. godine pod ličnim nadzorom Envera Hodže. Osam godina kasnije u Albaniji je bilo 700 hiljada bunkera povezanih kilometrima podzemnih tunela. Bilo je predviđeno da bunkeri zaštite Albaniju, koja je bila opsednuta strahom od NATO i Varšavskog ugovora, od invazije armije od nekoliko miliona ljudi.

Posle sloma komunizma početkom devedesetih bunkeri su ostali kao nasleđe, jer njihovo otklanjanje košta oko 800 evra - po komadu. Gotovo dvadeset godina kasnije, ovog aprila, Albanija je primljena u NATO.

Ljudi su pokušavali da sami uklone bunkere, koji se ovde zovu „pečurke“, ali su ti napori, naravno, ostali bez rezultata. Neki su od njih napravili skladišta, toalete, pa čak „hotele sa nula zvezdica“ za ljubavnike kojima je potrebno bilo kakvo pribežište.

rtr/nb/ii