Albanija - Meka za strana ulaganja?

Moderan aerodrom otvoren je 2007. godine u Tirani, Bang&Olufsen prodaju skupe audio-video aparate bogatijim Albancima, premda se samo nekoliko blokova od centralnih gradskih trgova i dalje mogu videti tragovi nekadašnjeg propadanja. Ekonomisti, uključujući i Međunarodni monetarni fond, očekuju da bi ove godine Albanija mogla imati rast bruto nacionalnog dohotka od najmanje šest odsto, što je među najvišim u istočnoj Evropi.

U junu je ova bivša komunistička država sa 3,3 miliona stanovnika prešla iz "niske" u kategoriju zemalja "srednjeg prihoda", prema klasifikaciji Svetske banke. Ove godine je dobila poziv za ulazak u NATO, a očekuje se da će sledeće aplicirati za članstvo u EU. Prema studiji Svetske banke, Albanija je po olakšavanju poslovnih propisa prva na Balkanu i među prvih deset zemalja na svetu.

"Pre tri godine, iako je bilo rasta i makroekonomske stabilnosti, strani investitori uopšte nisu bili skloni ovoj zemlji", rekao je premijer Salji Beriša u intervjuu Rojtersu. Situacija se sada menja. Beriša ističe da je uprkos "ogromnom smanjenju poreza", njegova vlada u protekle tri godine ostvarila veće prihode nego prethodna za šest godina. Američko-švajcarska kompanija AMRA, kupila je letos rafineriju nafte za 125 miliona, što je jedna od najvećih privatizacija u Albaniji od svrgavanja komunizma 1990. godine.

Integracija albanske i kosovske poljoprivrede

Kao jedan od najprečih prioriteta vlada je postavila izgradnju puta koji povezuje albansku glavnu luku Drač i Kosovo. Beriša kaže da će to omogućiti integraciju albanske i kosovske poljoprivrede, pomoći trgovini i turizmu i oživeti siromašni sever zemlje. Italijanska energetska kompanija Enel želi da gradi termoelektranu a razmatra i mogućnost nuklearne elektrane. Austrijski EVN trebalo bi da postigne sporazum vredan milijardu evra za izgradnju hidroelektrana. Grčke i španske firme grade cementare, a Britanci žele da grade luke.

Mnogi se, međutim, žale da se život u drugoj po siromaštvu evropskoj zemlji, odmah posle Moldavije, nije značajno promenio. Samo mali broj ljudi dobro živi. Ostali imaju problema da sastave kraj s krajem zbog rasta cena. Kao i mnoge druge tranzicione zemlje, Albanija je suočena s velikim izazovima. Među najvećim problemima su korupcija, neefikasni pravosudni sistem, nejasni imovinski odnosi, nestašica energije...

(Ne)efikasnost strukturnih reformi

Albanija se skoro u potpunosti oslanja na hidroenergiju, ali ne može da zadovolji potražnju zbog malih padavina i loše distribucione mreže. Nestašice, posebno zimi, pogađaju i građane i industrijske potrošače. S druge strane, ekonomski razvoj kao da izmiče kontroli. Gradonačelnik Tirane Edi Rama, koji predvodi opozicione socijaliste, kaže da divlja gradnja na obodima prestonice zaobilazi propise i da se Tirana već davi u divljim prigradskim naseljima.

Prema mišljenju šefa albanske centralne banke Ardijana Fulanija, jedna od glavnih tema u Albaniji ostaje i (ne)efikasnost strukturnih reformi, počev od pitanja vlasništva nad zemljom. U Albaniji je veoma teško dobiti ispravan vlasnički list, odnosno tapiju. Iz tih razloga projekat izgradnje letovališta Klub Med stoji već nekoliko godina iako turizam ima ogromne potencijale. Albanija ima 362 kilometra nerazvijene morske obale. Ali nestašice struje, loše snabdevanje vodom i loš transport usporavaju investicije. Beriša ipak kaže da nekoliko velikih kompanija iz SAD, Nemačke i Italije "razmatraju" ulaganje u albanski turizam. Albanija takođe ima veliki trgovinski deficit, donekle ublažen novcem koji šalju Albanci iz dijaspore.